Izdavanje ovog vodiča omogućeno je finansijskim sredstvima Ministarstva zaštite životne sredine i Opštine Odžaci u okviru JAVNOG KONKURSA MINISTARSTVA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE ZA DODELU SREDSTAVA ZA PODRŠKU PROJEKTIMA CIVILNOG DRUŠTVA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U 2018. GODINI.
Mišljenja i stavovi izraženi u ovoj publikaciji isključiva su odgovornost autora i saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine.
Primena Arhuske konvencije u praksi
Odžaci, Tovariševo
2018
UVOD
Poštovani ekološki aktivisti,
Od ratifikacije Arhuske konvencije u Republici Srbiji proteklo je devet godina, ali organi javne vlasti građanima i dalje ne obezbeđuju sve neophodne informacije o životnoj sredini, tolerišu realizaciju projekata koji mogu imati značajan negativan uticaj na životnu sredinu - bez učešća javnosti, i na raznorazne načine pokušavaju da spreče ostvarivanje prava na pravnu zaštitu u oblasti zaštite životne sredine.
Od obaveze međusobne saradnje subjekata sistema zaštite životne sredine i obezbeđivanja koordinacije i usklađivanja u donošenju i sprovođenju odluka ostalo je samo „mrtvo slovo na papiru“.
Čuvajući monopol u oblasti vođenja zvanične politike zaštite životne sredine, Republika Srbija zainteresovanu javnost marginalizuje.
Država je stala na stranu „investitora“, nesavesnih inspektora i (ne)odgovornih lica u jedinicama lokalne samouprave, kao i nosilaca pravosudnih funkcija kojima dostojnost nije jača strana.
Za ovakvo stanje odgovorna je ne samo država već i organizacije civilnog društva, koje ne koriste postojeće instrumente za zaštitu svojih prava i interesa.
Po prirodi stvari, Arhus centri bi trebali da imaju vodeću ulogu u praktičnoj primeni Arhuske konvencije, i da, na osnovu svog iskustva, obaveštavaju i obučavaju ekološka udruženja za njenu primenu, ali se stiče utisak da, na žalost, Arhus centri nisu opravdali svrhu svog osnivanja.
Upravo iz navedenih razloga , Ekološki pokret Odžaka ( EPO) i Ekološko udruženje „Da sačuvamo Vojvodinu“
(DSV) žele putem ovog vodiča da ukažu da postoje načini za efikasno delovanje u cilju ostvarivanja prava iz Arhuske konvencije.
Naglašavamo da vodič pišemo na osnovu iskustva iz komunikacije sa organima javne vlasti i da vodič ni u kom slučaju ne predstavlja stručnu literaturu. Ovo je pokušaj da pomognemo ekološkim aktivistima da samostalno, bez advokata, pokrenu određene postupke. Naravno, mnogo je bolje ako se angažuje advokat. Tada se postupak vodi stručnije i efikasnije. Angažovanje advokata za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka korisno je u smislu što sudije znaju da troškovi postupka (u koje spadaju i nagrade advokata), ukoliko dođe do zastarelosti prekršajnog gonjenja - padaju na teret suda, tako da je i to način da se sud „motiviše“ da efikasnije radi.
O ARHUSKOJ KONVENCIJI
Arhuska konvencija usvojena je 25. juna 1998. godine na 4. Ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu“, održanoj u danskom gradu Arhusu - po kome je konvencija i dobila ime, pod pokroviteljstvom Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE ). (UNE
C Pun naziv Arhuske konvencije je: KONVENCIJA O DOSTUPNOSTI INFORMACIJA, UČEŠĆU JAVNOSTI U ODLUČIVANJU I DOSTUPNOSTI PRAVOSUĐA U PITANJIMA KOJA SE TIČU ŽIVOTNE SREDINE.
Države potpisnice Arhuske konvencije i države koje su ratifikovale Arhusku konvenciju u obavezi su da učine dostupnim informacije od značaja za životnu sredinu, omoguće predstavnicima javnosti da učestvuju u donošenju odluka i obezbede im adekvatnu pravnu zaštitu u slučaju nepoštovanja ovih prava, a sve u cilju davanja doprinosa zaštiti svakog pojedinca sadašnjih i budućih generacija na život u životnoj sredini adekvatnoj njegovom zdravlju i blagostanju.
Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine (ratifikovala Arhusku konvenciju) 12. maja 2009. godine („Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 38/09).
Integralni tekst Arhuske konvencije na engleskom i srpskom jeziku možete preuzeti sa adresa:
http://www.aarhussu.rs/docs/tina_arhuska_26_12_2007-1.pdf ili
http://www.ekoregistar.sepa.gov.rs/doc/konvencija.pdf
U Republici Srbiji ne postoji poseban zakon kojim se uređuje primena Arhuske konvencije, niti postoji zakonski osnov kojim se u Republici Srbiji obezbeđuju uslovi neophodni za usklađivanje sa zahtevima konvencije.
Nekoliko zakona koji se tiču životne sredine, od kojih su neki „horizontalni zakoni“ kojima se uređuju međuresorna pitanja, a drugi „sektorski“, usvojeni su u periodu od 2004. do 2010. godine.
Arhuska konvencija se ne sprovodi neposredno, već kroz primenu propisa iz oblasti zaštite životne sredine (npr. Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja, Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, Zakon o zaštiti od nejonizujućeg zračenja, Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, Zakon o zaštiti prirode i drugi), kao i kroz primenu drugih propisa (Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o upravnom sporu, i drugi).
Kontrola sprovođenja obaveza iz Arhuske konvencije sprovodi se kroz kontrolu sprovođenja navedenih zakona, u delu u kom su oni usaglašeni sa odredbama Arhuske konvencije.
Čl. 110. st. 1. tač. 19) Zakona o zaštiti životne sredine propisano je da inspektor za zaštitu životne sredine u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da utvrđuje da li se sprovode obaveze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite životne sredine.
Ministarstvo zaštite životne sredine, koje obavlja poslove državne uprave koji se odnose na sprovođenje Konvencije o učešću javnosti, dostupnosti informacija i pravu na pravnu zaštitu u oblasti zaštite životne sredine, ne poseduje dokumente koji bi posvedočili o tome da je republička inspekcija za zaštitu životne sredine tokom 2017. i 2018. godine utvrđivala da li se sprovode obaveze iz Arhuske konvencije.
Preko ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, Republika Srbija saradnju sa Sekretarijatom Arhuske konvencije ostvaruje kroz dostavljanje izveštaja o sprovođenju Arhuske konvencije u Republici Srbiji.
Izveštaji se sačinjavaju na osnovu priloga koje ovlašćenom licu u ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine dostavljaju svi zainteresovani subjekti: ministarstva, agencije, jedinice lokalne samouprave, sekretarijati, zavodi, Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Misija OEBS-a, NVO...
Podatak da su priloge za izradu Trećeg nacionalnog izveštaja o sprovođenju Arhuske konvencije dostavila svega 23 subjekta, dovoljno govori o „zainteresovanosti“ subjekata sistema zaštite životne sredine za praćenje implementacije ovog međunarodnog ugovora.
Nacionalni koordinacioni tim za primenu Arhuske konvencije Republika Srbija još uvek nemamo.
INFORMACIJE O ŽIVOTNOJ SREDINI
Svaka osoba ima pravo da živi u životnoj sredini koja odgovara njenom zdravlju i blagostanju i dužnost, kako individualnu tako i u zajednici sa drugima, da štiti i unapređuje životnu sredinu u korist sadašnjih i budućih generacija.
Za zaštitu i unapređenje životne sredine neophodne su informacije o životnoj sredini:
„Informacija o životnoj sredini” predstavlja svaku informaciju u pismenom, vizuelnom, zvučnom, elektronskom ili drugom materijalnom obliku o:
(a) Stanju elemenata životne sredine, kao što su vazduh i atmosfera, voda, tlo, zemljište, predeli i prirodni kompleksi, biološki diverzitet i njegove komponente, uključujući genetički modifikovane organizme kao i o interakciji između ovih elemenata;
(b) Faktorima kao što su supstance, energija, buka i zračenje, i aktivnostima ili merama, uključujući upravne mere, o sporazumima u oblasti zaštite životne sredine, o politici, zakonskim aktima, planovima i programima koji utiču ili će verovatno uticati na elemente životne sredine u okviru tačke (a) u gornjem tekstu, analizama troškova i koristi (cost-benefit analizama) i drugim ekonomskim analizama i pretpostavkama koje se koriste u donošenju odluka u oblasti životne sredine;
(c) Stanju zdravlja i bezbednosti ljudi, uslovima života ljudi, kulturnim spomenicima i građevinama, ukoliko na njih utiče ili može da utiče stanje elemenata životne sredine, ili ukoliko na njih deluju ovi elementi, faktori, aktivnosti ili mere na koje se odnosi tačka (b) u gornjem tekstu;
Organi javne vlasti u obavezi su da informacije o životnoj sredini obezbede na pasivan i proaktivan način.
Pasivan način jeste postupanje po zahtevima za dostavljanje informacija o životnoj sredini, dok proaktivan način podrazumeva obavezu prikupljanja, ažuriranja i objavljivanja informacija o životnoj sredini.
U ovom vodiču akcenat je stavljen na obezbeđivanju informacija o životnoj sredini na pasivan način, dok su za deo o proaktivnom obezbeđivanju informacija o životnoj sredini date samo osnovne informacije.
Detaljnija objašnjenja o proaktivnom obezbeđivanju informacija o životnoj sredini mogu biti predmet sledećeg izdanja.
OBEZBEĐIVANJE INFORMACIJA O ŽIVOTNOJ SREDINI NA PASIVAN NAČIN
PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA
Dobijanje informacija od javnog značaja opšteg karaktera, pa i informacija u vezi zaštite životne sredine, ostvaruje se u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ( u daljem tekstu ZSPIJZ).
Organ javne vlasti u smislu ovog zakona je:
1) državni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave, kao i organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja;
2) pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu državni organ.
Katalog organa javne vlasti u smislu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja: https://www.poverenik.rs/images/stories/katalog-organa/katalog/Katalog.xlsx
Informacija od javnog značaja, u smislu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.
PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA SLOBODAN PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA
Zahtev za dobijanje informacija od javnog značaja podnosi se obično ( mada nije obavezno) na propisanom formularu na osnovu člana 15. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
FORMULAR ZAHTEVA SA SAJTA POVERENIKA ( u daljem tekstu: Poverenik)
https://www.poverenik.rs/images/stories/formulari/dostupnostinformacija/zahtevcir.doc
PRIMER:
Prekršajni sud u Beogradu
11000 Beograd
Ustanička 14
ZA H T E V
za pristup informaciji od javnog značaja
Na osnovu člana 15. st. 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS“, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10), od gore navedenog organa zahtevamo da nam dostavi presudu donetu u predmetu Prekršajnog suda u Beogradu broj ....................................... .
Traženu informaciju dostaviti u zakonskom roku, elektronskim putem.
U Odžacima,
Dana ................
Ekološki pokret Odžaka
25250 Odžaci
Bačka 36
Ispunjen zahtev se štampa u dva primerka . Jedan primerak se predaje organu javne vlasti, drugi zadržava tražilac informacije.
Postoji više načina da zahtev predate organu javne vlasti:
- Da se zahtev lično preda organu javne vlasti na pisarnici. Jedan primerak zahteva se predaje pisarnici organa javne vlasti od koga se traže informacije, a na drugi primerak organ vlasti stavlja štambilj i upisuje prijemni delovodni broj i datum prijema.
- Slanje jednog primerka zahteva putem pisma, sa tim da je potrebno pismo poslati preporučeno i sa povratnicom. Potvrda o predaji služi kao dokaz da ste zahtev poslali, a povratnica služi da dokažete da je organ javne vlasti zahtev primio.
- Zahtev se organu javne vlasti može dostaviti i elektronskom poštom, s tim da je korisno odmah štampati poslati tekst zahteva i dokaz o slanju zahteva elektronskom poštom. Ovo je praktično najbrži i najjeftiniji način komunikacije sa organima javne vlasti. Zahtev se šalje na elektronsku adresu lica ovlašćenog za postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja u organu javne vlasti i/ili na zvaničnu elektronsku adresu organa javne vlasti. Zahtev je najbolje potpisati kvalifikovanim elektronskim potpisom.
- Preko diplomatsko-konzularnog predstavništva.
- Saopštavanjem zahteva usmeno na zapisnik.
Važne napomene:
Tekst zahteva i dokaze o predaji zahteva organu javne vlasti (primerak sa štambiljom , gde se jasno vidi delovodni broj i datum predaje, ili potvrdu o predaji preporuke i povratnicu , ili tekst zahteva i dokaz o elektronskoj dostavi zahteva) treba sačuvati, jer su oni neophodni za podnošenje žalbe ili zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u slučaju nedobijanja informacije od javnog značaja, dobijanja nepotpunih ili neistinitih informacija ili dobijanja rešenja o odbijanju zahteva.
Zahtev ne treba pisati u stilu: „Dokle se stiglo sa rešavanjem zahteva....“, „da mi putem pošte dostavi informaciju-obaveštenje“,... . Ako ste se ovakvim zahtevom za dobijanje informacije obratili organu javne vlasti, može se tumačiti kao traženje mišljenja i iskoristiti za odbijanje zahteva. Uvek treba pisati imperativno: „Tražim da mi dostavite dokumenta koja će posvedočiti o postupanju sa mojim zahtevom od ....“ , „Tražim da mi dostavite dokumenta koja će posvedočiti o postupanju inspekcije ....“, „Tražim dostavljanje zapisnika....“).
POSTUPANJE PO ZAHTEVU
Po podnetom zahtevu za pristup informaciji od javnog značaja, organ javne vlasti je dužan da tražioca obavesti o posedovanju tražene informacije i tražiocu u zakonskom roku dostavi potpunu i tačnu informaciju
( član 16. stav 1. ZSPIJS):
„Organ vlasti dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema
zahteva, tražioca obavesti o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji
sadrži traženu informaciju, odnosno izda mu ili uputi kopiju tog dokumenta. Kopija
dokumenta je upućena tražiocu danom napuštanja pisarnice organa vlasti od koga je
informacija tražena“
Treba znati da je „dan napuštanja pisarnice organa vlasti“ datum na koverti kojom se dostavlja tražena informacija. Ovo je bitno jer datum na dostavljenom dokumentu i datum na koverti mogu značajno da se razlikuju. Bitan je datum na koverti.
Pored osnovnog roka od 15 dana za dostavljanje informacija, postoje još dva roka:
- Rok od dva dana ( 48 sati) :
Ako se zahtev odnosi na informaciju za koju se može pretpostaviti da je od značaja za zaštitu života ili slobode nekog lica, odnosno za ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, organ vlasti mora da obavesti tražioca o posedovanju te informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno da mu izda kopiju tog dokumenta najkasnije u roku od 48 sati od prijema zahteva. ( član 16. stav 2. ZSPIJZ);
- Rok od 40 dana
Ako organ vlasti nije u mogućnosti, iz opravdanih razloga, da u roku iz stava 1. ovog člana obavesti tražioca o posedovanju informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, da mu izda, odnosno uputi kopiju tog dokumenta, dužan je da o tome, najkasnije u roku od sedam dana od dana prijema zahteva, obavesti tražioca i odredi naknadni rok, koji ne može biti duži od 40 dana od dana prijema zahteva, u kome će tražioca obavestiti o posedovanju informacije, staviti mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, izda mu, odnosno uputi kopiju tog dokumenta.
(član 16. stav 3. ZSPIJZ)
Pri traženju informacije od javnog značaja može se desiti sledeće:
- Da organ u zakonskom roku dostavi potpunu i tačnu informaciju ;
- Da organ dostavi formalni odgovor ( dostavi odgovor, ali ne dostavi traženu informaciju
niti se izjasni o posedovanju iste ) ;
- Da organ dostavi nepotpunu ili neistinitu informaciju;
- Da organ ne postupi po zahtevu;
- Da organ donese rešenje o odbijanju zahteva na osnovu člana 16. stava 10. ZSPIJZ ;
- Da organ u zakonskom roku tražioca obavesti o tome da ne poseduje traženu informaciju.
Zakonski rok dostavljanja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja se računa po odredbama člana 80. Zakona o opštem upravnom postupku ( u daljem tekstu: ZUP) („Službeni glasnik RS“, br. 18/2016).
Članom 80. stavom 2. ZUP-a propisano je da ako je rok određen na dane, dan kada je obaveštavanje izvršeno, odnosno dan u koji pada događaj od kog se računa trajanje roka, ne uračunava se u rok, već se početak roka računa od prvog narednog dana. U praksi to znači da se kao prvi dan ne računa kada ste poslali zahtev elektronskom poštom, kada je pismo sa zahtevom uručeno organu vlasti, kada ste zahtev predali pisarnici, već se kao prvi računa sledeći dan.
Ako se u zakonskom roku ne dobije odgovor na tražen zahtev (slučaj 4.) ili se u zakonskom roku dobije formalan odgovor, nepotpuna ili neistinita informacija, ( slučajevi 2. i 3.) tražilac informacije može :
I DA IZJAVI ŽALBU POVERENIKU ( da bi dobio traženu informaciju)
II Da prekršajnom sudu ( po mesnoj nadležnosti ) PODNESE ZAHTEV ZA POKRETANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA protiv odgovornog lica u organu javne vlasti.
Radi se o dva različita postupka (upravnom i sudskom ), koji se vode nezavisno jedan od drugog, a na oštećenom je da se opredeli za jedan ili drugi ili istovremeno za oba.
I
IZJAVLJIVANJE ŽALBE POVERENIKU
Za situaciju navedenu pod tačkom 4. žalba se izjavljuje kada protekne 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako je tražena elektronska dostava, žalba može da se podnese po isteku 15. dana. Ako je traženo dostavljanje putem pošte, najbolje je sačekati nekoliko dana da se uverite da pismo nije predato poslednjeg dana roka za dostavu odgovora. Način isticanja roka opisan je napred. Kod slučajeva opisanim pod tačkama 2. i 3. tražena informacija može biti dostavljena u zakonskom roku, ali zbog dobijanja nepotpune ili neistinite informacije odmah se stiču uslovi za podnošenje žalbe i zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
FORMULAR ŽALBE POVERENIKU ZBOG NEDOBIJANJA INFORMACIJE
www.poverenik.rs/images/stories/formulari/dostupnostinformacija/zalbacutanjecir.doc
PRIMER
U skladu sa članom 22. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja podnosimo:
Ž A L B U
Protiv
Agencije za privredne registre, 11000 Beograd, Brankova 25
zbog toga što organ vlasti: nije postupio u celosti u zakonskom roku
po našem zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja koji smo podneli tom organu poštom dana 30.11.2016. godine, a kojim smo tražili la nam se u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja omogući dobijanje sledećih informacija:
- Koliki je broj registrovanih udruženja od 1. do 30. novembra 2016. godine?
- Koliko zastupnika tih udruženja je dostavilo:
- a) brojeve fiksnog, mobilnog ili i fiksnog i mobilnog telefona ( udruženja ili lične)?
- b) e-mail udruženja ili lični?
- v) web udruženja?
- Koliko je za registrovana udruženja od 1. do 30. novembra na internet stranama tih udruženja na sajtu APR-a objavljeno:
- a) brojeva fiksnog, mobilnog ili i fiksnog i mobilnog telefona ( udruženja ili lične)?
- b) e-mail udruženja ili lični?
- v) web udruženja?
OBRAZLOŽENJE:
( Dati detaljno obrazloženje zašto se podnosi žalba)
Žalba se Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti dostavlja elektronskom ili običnom poštom.
Žalba se putem pošte šalje na adresu:
Povereniky za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Bulevar kralja Aleksandra br. 15
11000 Beograd
Elektronska adresa za podnošenje žalbe i ostalih podnesaka Povereniku:
Za informacije se možete obratiti na telefon 011 / 34 08 920.
Kod slanja žalbe putem pošte važi isto što i za podnošenje zahteva za pristup informacijama od javnog značaja: najbolje je slati preporučeno pismo ( da imate dokaz da ste žalbu poslali - sačuvati potvrdu) i sa povratnicom ( da imate dokaz da je je pošiljka primljena – sačuvati povratnicu). Kod slanja putem pošte postoji mogućnost internetskog praćenja pošiljke, gde se na osnovu broja preporuke, može ustanoviti gde se pošiljka tačno nalazi ( da li na putu ili je predata primaocu) . Potvrda o predaji preporučene pošiljke, povratnica i internetsko praćenje su značajni kao dokazi ako se podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog ili ovlašćenog lica.
Zbog velikog broja žalbi i ograničenog broja zaposlenih u Službi Poverenika, postupak odlučivanja po žalbi traje dosta dugo, osim kada su u pitanju žalbe zbog uskraćivanja informacija za koje se može pretpostaviti da su od značaja za zaštitu života ili slobode nekog lica, odnosno ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine.
Ako Poverenik usvoji žalbu, donosi rešenje kojim se organu javne vlasti nalaže da tražiocu dostavi tražene informacije u određenom roku ( obično tri ili pet dana).
Kod slučaja pod 5. ( rešenje o odbijanju zahteva za pristup informaciji od javnog značaja) ulaže se žalba Povereniku u roku od 15 dana na osnovu pouke o pravnom leku - koja je po zakonu obavezni deo rešenja.
FORMULAR ZA ŽALBU POVERENIKU ZBOG REŠENJA ORGANA JAVNE VLASTI O ODBIJANJU
ILI ODBACIVANJU ZAHTEVA
https://www.poverenik.rs/images/stories/formulari/dostupnostinformacija/zalbanaodlukucir.doc
PREDLOG ZA SPROVOĐENJE UPRAVNOG IZVRŠENJA REŠENJA POVERENIKA
( Ranije: ADMINISTRATIVNOG IZVRŠENJA)
Dešava se da organi javne vlasti ne postupe po rešenju Poverenika kojim se nalaže dostavljanje traženih informacija, pa se u tom slučaju Povereniku može podneti Predlog za sprovođenje upravnog izvršenja rešenja.
FORMULAR ZA SPROVOĐENJE UPRAVNOG IZVRŠENJA REŠENJA POVERENIKA
https://www.poverenik.rs/images/stories/formulari/dostupnostinformacija/predlogzaizvrsenjecir.doc
PRIMER
Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Bulevar kralja Aleksandra br. 15
11000 Beograd
U skladu sa članom 264.st.2. Zakona o opštem upravnom postupku, u vezi sa članom 28.st.2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, podnosimo:
PREDLOG
ZA SPROVOĐENJE UPRAVNOG IZVRŠENJA
Rešenja Poverenika, broj: 07 -01-88/2017-03 od 10.7.2018. po kome organ vlasti Agencija za privredne registre nije postupila u celosti.
Kako je istekao rok u kome je organ vlasti bio dužan da postupi po rešenju Poverenika, predlažemo da Poverenik, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, sprovede postupak upravnog izvršenja napred navedenog rešenja i omogući nam dobijanje traženih informacija.
U Odžacima,
20.7.2018.
Ekološki pokret Odžaka
Po novom ZUP-u predlog se podnosi na osnovu člana 192.
Na osnovu podnetog predloga, Poverenik rešenjem nalaže dostavljanje tražene informacije u roku od dva dana. Ako se ne izvrši rešenje u zadatom roku, tražilac informacije izveštava Poverenika da nije dobio od organa javne vlasti (izvršenika) traženi odgovor, na osnovu čega Poverenik izriče novčanu kaznu.
Ovde nastaje problem jer su početkom primene novog ZUP-a novčane kazne u postupku upravnog izvršenja znatno uvećane i kreću se u rasponu od polovine mesečnog prihoda pravnog lica do 10% njegovih godišnjih prihoda. Uprava za trezor i Ministarstvo finansija tvrde da, navodno, ne postoje podaci o ukupnom prihodu korisnika budžetskih sredstava – tako da trenutno u praksi Poverenik ne može da kazni prekršioca zakona, odnosno kažnjavanje je praktično nesprovodivo. U ovakvim slučajevima Poverenik se obraća Vladi da obezbedi izvršenje Poverenika neposrednom prinudom. Ranije je Poverenik odmah izricao prvu kaznu od 20.000,00 dinara, a ako se informacija ne dostavi u roku od dva dana, izricao je i drugu od 180.000,00 dinara.
Vrhovni kasacioni sud, Poreska uprava, Narodna banka, Prekršajni sud i Komora javnih izvršitelja oglasili su se nenadležnim za sprovođenje prinudnog izvršenja rešenja Poverenika.
PRIMER
Republika Srbija
Poverenik za informacije
od javnog značaja i zaštitu
podataka o ličnosti
Broj: 07-04-2227/2018-03 Datum: 1. 8.2018. godine
Ekološki pokret Odžaka
Odžaci, Bačka 36
Kako iz navedenih razloga, u ovom momentu, nema mogućnosti za dalje sprovođenje predmetnog izvršenja od strane Poverenika, Poverenik se zahtevom 07-04-2227/2018-03 od 01.08.2018. obratio Vladi da obezbedi izvršenje rešenja Poverenika broj: 07-00-4740/2016-03 od 25.05.2018. godine neposrednom prinudom, a kako je to propisano članom 28.st. 4. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i da o preduzetim merama obavesti Poverenika
Ako izvršenik ne postupi po rešenju o izvršenju Poverenika , donetog na osnovu podnetog predloga za sprovođenje upravnog izvršenja rešenja, oštećeni može podneti i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka na osnovu člana 46. stav 1. tačka 14) ZSPIJZ:
„ Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti, ako organ javne vlasti:
14) ne postupi po rešenju Poverenika (član 28. stav 1. )“
KADA SE NE MOŽE IZJAVITI ŽALBA POVERENIKU
Ukoliko organ vlasti kome je podnet zahtev za pristup informaciji od javnog značaja ne postupi po zahtevu u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, odbaci ili odbije zahtev, tražilac ima pravo da Povereniku izjavi žalbu, osim u slučajevima kada je o zahtevu odlučivala Narodna skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac, kada se ne može izjaviti žalba, već se može pokrenuti upravni spor, podnošenjem tužbe Upravnom sudu.
Tražilac može podneti tužbu Upravnom sudu u situaciji kada neki od šest navedenih državnih organa ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima, a to je da tražilac ponovi zahtev organu i da ovaj po ponovljenom zahtevu ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana.
Tužbu Upravnom sudu tražilac može podneti i u slučaju da nije zadovoljan odlukom Poverenika donetoj po njegovoj žalbi.
PRIMER
Ekološko udruženje
„Da sačuvamo Vojvodinu“
Br.327/2016
M.Tita 33
21424 Tovariševo
Upravni sud u Beogradu
Nemanjina br. 9
11000 Beograd
Na osnovu člana 19. Zakona o upravnim sporovima, podnosimo
TUŽBU
protiv Vlade Republike Srbije, Nemanjina 11, Beograd
OBRAZLOŽENJE
Dana 1.3.2016. godine, Vlada Republike Srbije zaprimila je Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, kojim je Ekološko udruženje „Da sačuvamo Vojvodinu“, pod brojem 174/2016 od 28.2.2016. godine, od navedenog organa vlasti tražilo dostavljanje sledećih informacija:
( Nepotrebno izostavljeno)
Kako Vlada Republike Srbije nije postupila po predmetnom Zahtevu, Udruženje je istovetan naknadni zahtev uputilo dana 26.7.2016. godine, elektronskom putem, na sledeće adrese:.......................... i ................................ .
Organ vlasti Vlada Republike Srbije nije postupio ni po naknadnom zahtevu
( Nepotrebno izostavljeno)
Na osnovu iznetog, tražimo da nam obezbedite traženih informacija koje nesumnjivo jesu informacije od javnog značaja.
Ovlašćeni zastupnik EU „Da sačuvamo Vojvodinu“, Sretenije Bašić
II
PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA POKRETANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA
Zbog nepostupanja organa javne vlasti u skladu sa odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, oštećeni, osim izjavljivanja žalbe, protiv odgovornog i/ili ovlašćenog lica može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka
Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda ( u daljem tekstu: VKS) donelo je pravni stav :
„Uskraćivanjem adekvatnog odgovora tražiocu informacije učinjena je povreda ličnog prava.
Tražilac informacija je oštećeni i uvek je ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka po članu 180. stav 1. Zakona o prekršajima, jer Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nije određeno da je za pokretanje prekršajnog postupka isključivo ovlašćen organ iz člana 179. stav 2. ZOP.
O b r a z l o ž e nj e
U praksi prekršajnih sudova na različit način tumači se pravo u pogledu ovlašćenja lica koje podnosi zahtev za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja (u daljem tekstu: tražilac informacija), u smislu Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'' 654/13.. 13/16, u daljem tekstu: ZOP).
Pojedini prekršajni sudovi prihvataju aktivnu legitimaciju tražilaca informacija za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, bez ikakvog uslovljavanja, dok drugi prekršajni sudovi to pravo osporavaju uslovaljavajući ga korišćenjem instituta žalbe u upravnom postupku, kao i time da ovlašćeni inspekcijski organi nisu prethodno podnosili zahtev za pokretanje postupka u datom slučaju, stavljajući time oštećenog u ulogu supsidijernog podnosioca zahteva.
Odredbom člana 180. stav 1. ZOP propisano je da je oštećeni ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka uvek, osim ako zakonom nije određeno da je za pokretanje prekršajnog postupka isključivo ovlašćen organ iz člana 179. stav 2. ovog zakona.
Povreda ZSPIJZ predstavlja povredu ustavom zajemčenog ljudskog prava pri čemu ovaj zakon, a ni ZOP ne daju osnova da je ovlašćenje oštećenog da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka uslovljeno prethodnim korišćenjem žalbe i dokazivanja povrede kakvog ličnog ili imovinskog prava oštećenog.
Integralni tekst pogledati na:
Tražilac informacije nije dužan da dokazuje svojstvo oštećenog, jer o tome postoji zakonska pretpostavka.
MIŠLJENJE POVERENIKA O PRAVNOM STAVU VKS
„Poverenik je uvek stojao na stanovištu da ignorisanje zahteva za slobodan pristup informacijama predstavlja povredu Ustavom zajemčenog prava, te da je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ) izričito predviđeno kao prekršaj, a da ni ZSPIJZ, ni Zakon o prekršajima ne daju osnova da se ovlašćenje oštećenog da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka uslovljava prethodnim korišćenjem žalbe ili bilo kojim posebnim uslovom.
Međutim, u dosadašnjoj praksi, neki prekršajni sudovi prihvatali su aktivnu legitimaciju tražioca informacije i postupaju po njihovim zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka bez ikakvih posebnih uslovljavanja, ali neki drugi su to pravo osporavali, nisu postupali po takvim zahtevima, nisu pokretali prekršajne postupke, odnosno pokretanje su uslovljavali prethodnim korišćenjem žalbe u upravnom postupku, kao i tim da nadležni inspekcijski organ nije prethodno podneo zahtev za pokretanje postupka.“
Integralni tekst pogledati na: http://www.poverenik.rs/yu/saopstenja-i-aktuelnosti/2510-vrhovni-kasacioni-sud-potvrdio-pravni-stav-poverenika.html
|
Na ovo treba posebno obratiti pažnju jer se dešava da pojedine sudije ciljano postavljaju ove ili neke druge zahteve sa namerom da kroz odugovlačenje procesa dovedu do zastarelosti pokretanja i vođenja prekršajnog postupka. Kao što je već navedeno, žalba Povereniku i sudski postupak su dva odvojena i nezavisna postupka i sudijama ne treba dozvoliti ovu zloupotrebu. U žalbi drugostepenom sudu (Prekršajni apelacioni sud, u daljem tekstu: PAS) obavezno ukazati na ovu činjenicu. Uslovljavanje podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka prethodnim podnošenjem žalbe Povereniku ili prethodnim podnošenjem zahteva nadležnog inspekcijskog organa može se iskoristiti za podnošenje pritužbe na rad tog sudije. |
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog nedobijanja tražene informacije ili dobijanja nepotpune ili neistinite informacije podnosi se na osnovu člana 179. stav 1. i člana 180. stav 1. Zakona o prekršajima ( u daljem tekstu: ZOP) , zbog prekršaja iz člana 46. stav 1. tačka 8) ZSPIJZ :
„Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti, ako organ javne vlasti ne postupi po zahtevu za pristup informacijama u skladu sa ovim zakonom, odnosno dostavi nepotpune ili netačne informacije (član 16.)“.
Zahtev se može podneti po isteku zakonskog roka za dostavljanje informacije od javnog značaja (po isteku 15 dana ), a najdalje godinu dana od učinjenog prekršaja.
PRIMER
Ekološko udruženje
„Da sačuvamo Vojvodinu“
Br. 89/2017
- Tita 33
21424 Tovariševo
Dana: 6.2.2017. godine
Prekršajni sud u Beogradu
Ustanička br. 14
11000 Beograd
Na osnovu čl. 179. st. 1. i čl. 180. st. 1. Zakona o prekršajima ( „Sl. glasnik RS“, br. 65/2013 i 13/2016),
Podnosimo:
ZAHTEV ZA POKRETANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA
Protiv ..................... ............, odgovornog lica u Ministarstvu ..............................................., Nemanjina 22-26, Beograd, PIB: .................., matični broj:..............., ministra ............................ , diplomiranog pravnika, zbog prekršaja iz člana 46. st. 1 tač. 8) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Obrazloženje
Dana 19.12.2016. godine, EU “Da sačuvamo Vojvodinu“ je Ministarstvu ........................................, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na elektronsku adresu: ...................................................., uputilo zahtev za dostavljanje sledećih informacija:
- Dokumenata koji će posvedočiti o tome da je ministar ispunio svoju obavezu propisanu čl. 8.a st. 3. Zakona o upravljanju otpadom;
- Dokumenata koji će posvedočiti o tome da je ministar ispunio svoju obavezu propisanu čl. 8.b st. 10. Zakona o upravljanju otpadom;
- Dokumenata koji će posvedočiti o tome da je ministar ispunio svoje obaveze propisane čl. 8.v st. 4. Zakona o upravljanju otpadom;
- Dokumenata koji će posvedočiti o tome da je ministar ispunio svoje obaveze propisane čl. 8.g st. 3. Zakona o upravljanju otpadom;
- Dokumenata koji će posvedočiti o tome da je ministar. ispunio svoje obaveze propisane čl. 74. st. 6. Zakona o upravljanju otpadom.
Ministarstvo............................................... nije postupilo po predmetnom zahtevu.
Čl. 5. st. 2. ZSPIJZ propisano je da svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.
Čl. 16. st. 1. ZSPIJZ utvrđena je obaveza organa javne vlasti da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, tražioca obavesti o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izda mu ili uputi kopiju tog dokumenta.
Čl. 46. st. 1. tač. 8) ZSPIJZ predviđeno je da će se novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniti za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti, ako organ javne vlasti ne postupi po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja u skladu sa ovim zakonom, odnosno dostavi nepotpune ili netačne informacije.
Na osnovu navedenog,
Predlažemo
Da Prekršajni sud u Beogradu pokrene prekršajni postupak protiv .................. .................. , da ga oglasi krivim i kazni u skladu sa zakonom, a da, pri odmeravanju kazne, naročito bude uzeta u obzir okolnost da je okrivljeni, kao diplomirani pravnik, morao biti upoznat sa sankcijama propisanim za kršenje odredaba ZSPIJZ. U obzir treba uzeti i to da čl. 8. stav 1. Zakona o zaštiti životne sredine subjekte sistema zaštite životne sredine obavezuje na razmenu informacija i međusobnu saradnju, a da je okrivljeni dužan da obezbedi izvršavanje navedenog zakona.
Predlažemo i:
- da Sud od okrivljenog traži dokaz da je Ministarstvo........... po zahtevu Udruženja postupilo u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja;
- za svedoka ................... ............., lice ovlašćeno za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja u Ministarstvu.................;
- da Sud sve neophodne podatke pribavi službenim putem.
Zbog nepostupanja po predmetnom zahtevu nije pokrenut krivični postupak, niti postupak za privredni prestup.
Ovlašćeni zastupnik EU“Da sačuvamo Vojvodinu“, Sretenije Bašić
Prilog: - Zahtev EU“Da sačuvamo Vojvodinu“ upućen dana 19.12.2016. godine
- Akt Vrhovnog kasacionog suda, br. II-Su-17 232/2016-1 od 23.12.2016. godine
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, kao i žalba Povereniku, može se podneti i kada organ vlasti donese rešenje o odbijanju zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.
U nameri da onemoguće pristup određenoj informaciji, organi vlasti donose akte o odbijanju zahteva najčešće se pozivajući na čl. 9. i naročito na član 13. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Ukoliko donetim aktom organ vlasti ne dokaže da su se u konkretnom slučaju stekli uslovi iz odredaba navedenih članova zakona, Poverenik će sasvim izvesno poništiti nezakoniti akt i naložiti dostavljanje traženih informacija. Način podnošenja žalbe Povereniku je napred opisan.
U ovom slučaju, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi se zbog prekršaja iz člana 46. st. 1. tač. 12) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja :
„Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti, ako organ javne vlasti na bilo koji drugi način, suprotno odredbama ovog zakona, onemogućava ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja ( član 22. stav 1. tačka 6)).“
Sadržina zahteva za pokretanje prekršajnog postupka propisana
je odredbama čl. 181. Zakona o prekršajima.
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka koji podnosi fizičko lice kao oštećeni protiv odgovornog lica u državnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinici lokalne samouprave ili drugih imalaca javnih ovlašćenja treba da sadrži lično ime okrivljenog, naziv i sedište organa i funkciju, odnosno poslove koje lice u organu obavlja.
Sudije umeju da „proveravaju“ (ne)ukost oštećenih tako što im traže dostavljanje podataka na koje ih ne obavezuje Zakon o prekršajima.
PRIMER:
REPUBLIKA SRBIJA
PREKRŠANI SUD U BEOGRADU
Pr. br. 143357/17
Dana: 07.11.2017. godine
Potrebno je da, kao podnosilac Zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, u svojstvu oštećenog, podneti Zahtev UREDITE – DOPUNITE – PRECIZIRATE , u smislu čl.182. st.1. u vezi čl.181. st.1.tač. 3) i 4) Zakona o prekršajima, u odnosu na: OSNOVNE PODATKE O FIZIČKOM LICU PROTIV KOGA SE ZAHTEV PODNOSI: LIČNO IME , ZANIMANJE, MESTO I ADRESU STANOVANJA, MESTO I ADRESU ZAPOSLENJA - SEDIŠTE SUDA.
ČINJENIČNI OPIS RADNJE IZ KOJE PROIZILAZI PRAVNO OBELEŽJE , VREME I MESTO IZVRŠENJA PREKRŠAJA I DRUGE OKOLNOSTI POTREBNE DA SE PREKRŠAJ ŠTO TAČNIJE ODREDI.
Kada zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnese pravno lice, dešava se da pojedine sudije traže da se zahtev dopuni ličnim podacima okrivljenog (najčešće traže JMBG i adresu stanovanja). Pri tom, sudije su svesne da se radi o zaštićenim podacima koja su dostupna isključivo ovlašćenim licima, a koje su oni u obavezi da pribave službenim putem.
Prednost podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka od strane fizičkog lica u odnosu na pravno lice ogleda se i u tome što fizičko lice, po sadašnjem zakonu, ne mora da dokazuje da mu je povređeno lično pravo i da je oštećeno nedavanjem informacije već automatski stiče status ovlašćenog podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, dok se od pravnih lica traži da (Prekršajnom sudu u Beogradu) dokažu (učine verovatnim) da im je nedavanjem informacije povređeno ili ugroženo neko imovinsko pravo.
Prekršajni sud u Beogradu je od ekoloških organizacija, u više navrata, tražio da dokažu da su im nedavanjem informacija, čak i o životnoj sredini, povređena ili ugrožena imovinska prava, a ovakvu praksu podržava i Prekršajni apelacioni sud.
PROTIV KOGA PODNETI ZAHTEV ZA POKRETANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA
Pojednostavljene definicije:
ODGOVORNO LICE ( rukovodilac organa javne vlasti)
OVLAŠĆENO LICE ( službeno lice ovlašćeno za postupanje po zahtevima)
Kaznenim odredbama aktuelnog Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, za kršenje ovog zakona nije predviđeno kažnjavanje službenog lica ovlašćenog za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja već isključivo sankcionisanje odgovornog lica u organu javne vlasti.
Članom 38. stavom 1. ZSPIJZ regulisano je:
„Odgovorno lice u organu vlasti odrediće jedno ili više službenih lica (u daljem tekstu: ovlašćeno lice) za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.“
|
Ovde treba zapaziti da postoji mogućnost da se odredi jedno ili više lica za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ali da nije rečeno da su ta lica i odgovorna ako ne postupe u skladu sa ZSPIJZ. |
Članom 46. stavom 1. istog zakona regulisano je:
„Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj ODGOVORNO lice u organu javne vlasti, ako organ javne vlasti:“...
U prilog prethodnom mišljenju, citiramo deo teksta dr Dejana Milenkovića iz PRIRUČNIKA ZA PRIMENU ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA, strana 131 : ( videti na sajtu Poverenika):
Za razliku od osnovnog teksta Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja iz 2004. godine, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Službeni glasnik RS“, br. 104/09) iz 2009. godine na nov način se određuje ko je u organu vlasti zadužen i odgovoran za postupanje po
zahtevima tražioca informacija i izvršavanje drugih obaveza koje organ ima po Zakonu.
Zamena pojma „rukovodilac organa“ pojmom „odgovorno lice“ predstavlja terminološko usaglašavanje sa propisima o prekršajnoj odgovornosti.
Praktičan značaj novog rešenja ogleda se u formulaciji koja razlikuje odgovorno lice i lice ovlašćeno za postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Dakle, organ vlasti će u primeni Zakona moći da ima i dva ili više reprezenata – jedno ili više lica ovlašćenih za postupanje po zahtevima, ali samo jedno odgovorno lice – funkcionera koji rukovodi organom, što je potvrđeno i odgovarajućim izmenama kaznenih odredbi u Zakonu.
Po ranijem zakonu, rukovodilac organa je za kršenje zakona mogao da bude kažnjen isključivo u slučaju da za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja nije ovlastio službeno lice. Ove izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja su rađene upravo u cilju obezbeđivanja bolje primene zakona, jer se ispostavilo da kažnjavanjem službenih lica nije postignuta svrha kažnjavanja.
Nedopustivo je da sudije ignorišu objašnjenja sadržana u PRIRUČNIKU ZA PRIMENU
ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA, čiju su izradu finansirali Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Vlada Kraljevine Norveške, i da predsednik Prekršajnog suda u Beogradu tvrdi da Priručnik za primenu ZSPIJZ nije obavezujući za sudije.
Pogrešno tumačeći i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o prekršajima, pojedine sudije iz Prekršajnog suda u Beogradu i Prekršajnog apelacionog suda pokušavaju da odgovornost za kršenje ZSPIJZ prebace sa odgovornih na ovlašćena lica, tvrdeći da status odgovornog lica po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja mogu imati i rukovodilac organa javne vlasti i lice ovlašćeno za pristup informacijama od javnog značaja, a koje će lice zaista snositi odgovornost za prekršaj zavisi od toga da li je u organu uopšte određeno službeno (ovlašćeno) lice koje bi postupalo po zahtevima za pristup informacijama – ako jeste onda ono pod zakon određenim uslovima snosi odgovornost za prekršaj, ako ovlašćeno lice nije određeno onda odgovornost za propust snosi rukovodilac organa vlasti.
Drugim rečima, sudije tvrde da, davanjem ovlašćenja službenom licu da postupa po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, rukovodioci organa gube status odgovornog lica u organu javne vlasti. Uporište za donošenje rešenja o odbacivanju zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv funkcionera koji rukovode organom sudije traže u čl. 30. st. 1. ZOP-a:
Odgovornost odgovornog lica
Član 30.
„Odgovornim licem, u smislu ovog zakona, smatra se lice kome su u pravnom licu povereni određeni poslovi koji se odnose na upravljanje, poslovanje ili proces rada, kao i lice koje u državnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave vrši određene dužnosti.“
Sudije tumače da je ovlašćenom licu povereno postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, pa, shodno tome, smatraju da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka treba isključivo podneti protiv ovlašćenog lica – što je u direktnoj suprotnosti sa navodom iz PRIRUČNIKA ZA PRIMENU ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA. Član 30. Zakona o prekršajima ne isključuje odgovornost rukovodioca organa.
PRIMER 1
Republika Srbija
PREKRŠAJNI SUD U BEOGRADU
Pr.br.69954/17
Dana 12.3.2018. godine
Ulica Ustanička 14
Beograd
REŠENJE
ODBACUJE SE Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka....
Obrazloženje
( Nepotrebno izostavljeno)
Ceneći odredbe člana 30. Zakona o prekršajima... ( nepotrebno izostavljeno).., sudija je cenio dopis dostavljen od strane sekretara Prekršajnog apelacioog suda od 6.3.2018. godine kojim je ukazano ko je lice ovlašćeno za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja u Prekršanom apelacinom sudu, o čemu je dostavljen dokaz -Izmene i dopune Godišnjeg rasporeda poslova Prekršajnog apelacionog suda za 2017. godinu Su I -2 427/17-1 od 18.7.2017. godine kojim je sudija Prekršajnog apelaciojnog suda ....................... određen da bude ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, sudija je nesumnjivo utvrdio da .........................., v.f. predsednika Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu, protiv kojeg je podnet Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, nije bila odgovorno lice u organu javne vlasti za postupanje po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja,....
PRIMER 2
Republika Srbija
PREKRŠAJNI SUD U BEOGRADU
Pr.br. 124859/17
Dana 25.09.2017. godine
Beograd, Ustanička 14
Prekršajni sud u Beogradu, sudija.................... , u prekršajnom postupku protiv..........................., zbog prekršaja iz člana 46. tačke 8) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a na osnovu člana 100, člana 102. i člana 184. stav 1. u vezi stava 2. tačke 6) Zakona o prekršajima, doneo je dana 25. 09.2017. godine
REŠENJE
ODBACUJE SE zahtev za pokretanje prekršajnog postupka Ekološkog udruženja „Da sačuvamo Vojvodinu“ iz Tovariševa broj 215/17 od 21.04.2017. godine i 26.06.2017 godine, podnet protiv .................. ........... , kao odgovornog lica u Ministarstvu pravde.
(Nepotrebno izostavljeno)
Obrazloženje
Sud je u postupku... ( nepotrebno izostavljeno)... utvrdio da podnosilac zahteva nije dostavio dokaz da je ................... ......... odgovorno lice u Ministarstvu pravde za postupanje po zahtevima o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u vreme izvršenja prekršaja,......
( Nepotrebno izostavljeno )
Ceneći odredbu člana 30. Zakona o prekršajima... (nepotrebno izostavljeno)... te dopis Ministarstva pravde od 30.08.2017. godine kojim je sud obavešten da su u Ministarstvu pravde lica za postupanje po zahtevima za informacije od javnog značaja državni službenici ............................. i ...................... .
Očigledno je da neko nije u pravu: dr Milenković ili sudije . Dosledna primena ZSPIJZ ne može se obezbediti bez sankcionisanja onih koji su izabrani da obezbede zakonit rad organa kojim rukovode. Predsednik Vlade, predsednik Narodne skupštine, ministri, javni tužioci, predsednici sudova ne mogu biti izuzeti od primene zakona.
|
VAŽNA NAPOMENA: U slučaju donošenja rešenja o odbacivanju zahteva za pokretanje prekršajnog postupka podnetog protiv rukovodioca organa javne vlasti, obavezno uz žalbu drugostepenom sudu dostaviti i kopiju 131.strane PRIRUČNIKA ZA PRIMENU ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA. |
Pravno je neutemeljen stav sudija da se u slučaju nepostupanja po odredbi člana 16. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja smatra odgovornim ovlašćeno lice. Da je zakonom zaista predviđeno kažnjavanje ovlašćenih službenih lica, sudije bi bile u ozbiljnom problemu da utvrde koje je lice - od nekoliko lica ovlašćenih lica za postupanje po zahtevima - odgovorno za nedavanje informacija.
Dužnost odgovornog lica (rukovodioca organa) je da obezbedi da zaposleni u organu javne vlasti kojim rukovodi, licu ovlašćenom za postupanje po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja pravovremeno dostave istinitu i potpunu informaciju, kako bi mu omogućili da, po zahtevu tražioca, postupi u skladu sa zakonom.
Da je nesumnjiva odgovornost rukovodioca organa za kršenje ZSPIJZ potvrđuje i mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti:
“ Kao kod svakog punomoćja, lice koje daje punomoćje, tj. vlastodavac ne gubi pravo da sam preduzima radnje u postupku kao i da menja ili opoziva date izjave punomoćnika, što se može primeniti i na situaciju kada je rukovodilac organa javne vlasti, kao zakonski zastupnik organa, svoje ovlašćenje za postupanje preneo na ovlašćeno lice.“
Ukoliko prvostepeni sud ipak odbaci zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnet protiv odgovornog lica (rukovodioca organa), a nakon izjavljene žalbe ovu odluku potvrdi i Prekršajni apelacioni sud, u roku od 30 dana od dana prijema drugostepene odluke može se Ustavnom sudu podneti ustavna žalba. Problem je što se na rešavanje ustavne žalbe čeka i po nekoliko godina.
FORMULAR USTAVNE ŽALBE I UPUTSTVO ZA POPUNJAVANJE ŽALBE MOŽE SE PREUZETI
SA SAJTA USTAVNOG SUDA:
http://www.ustavni.sud.rs/page/view/167-101122/ustavna-zalba-obrazac-i-uputstvo
Protiv pravnosnažne presude može se podneti i inicijativa za zaštitu zakonitosti ako je povređen zakon ili drugi propis o prekršaju i ako je primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. Inicijativa za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti podnosi se Republičkom javnom tužiocu ( 11000 Beograd, Nemanjina 22-26 ili
PRIMER
REPUBLIČKI JAVNI TUŽILAC
Ul. Nemanjina br. 22 - 26
BEOGRAD
OŠTEĆENI(A) : ime i prezime, mesto , adresa
OKRIVLJEN(A) : ime i prezime, mesto,adresa ili funkcija u organu vlasti
INICIJATIV ZA PODIZANJE ZAHTEVA ZA ZAŠTITU ZAKONITOSTI
Pravosnažnom presudom broj ....................... od ................................ Prekršajnog suda iz ......... , okrivljena ........................ ........... iz ................... oslobođena je odgovornosti i na izjavljenu žalbu oštećenog......................
............ iz ......................... , Prekršajni apelacioni sud PREINAČIO prvostepenu presudu u delu troškova gde će troškove snositi oštećeni a prvostepena presuda potvrđuje Presudom II - 2013 Prž.br. 24803/2016 od 23.12.2016 god.
Dokaz i prilog : napred spomenute presude
Razlog zbog čega se obraćam RJT-u i nadam se da će Tužilac pažljivo razmotriti predmet i doneti ODLUKU onakvu kakva i treba da bude U SKLADU SA ZAKONOM.
Da bi Republički javni tužilac mogao da ima uvid u nezakonite odluke dostavljam PRAVNI STAV Građanskog odelenja VRHOVNOG KASACIONOG SUDA, usvojen na sednici od 06.12.2016 god.
Dokaz i prilog : napred spomenuti pravni stav
( Dalje se nabrajaju razlozi inicijative i prilažu svi dokazi koji idu u prilog inicijativi )
Primeri različitog tumačenja zakona od strane sudija:
Citat iz obrazloženja presude Prekršajnog suda u Beogradu Pr. br. 65006/17 od 12.10.2017. godine:
„Neosnovan je prigovor pasivne legitimacije koji je istakao okrivljeni obzirom da je odredbom člana 46. stav 1. tačka 8) ZSPIJZ propisano da će se novčanom kaznom za prekršaj ‘kazniti odgovorno lice u organu javne vlasti’ što je svakako okrivljeni kao odgovorno lice u Tužilatvu za organizovani kriminal, a ne lice na koje je preneo ovlašćenje. U smislu citirane odredbe irelevantna je tvrdnja okrivljenog da je u smislu odredbe člana 38. ZSPIJZ ovlastio drugo lice da postupa po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja u Tužilaštvu za organizovani kriminal. Nepostupanje ovlašćenog lica po zahtevu oštećenog a na način propisan članom 16. ZSPIJZ, ne isključuje odgovornost okrivljenog za prekršaj iz člana 46. stav 1. tačka 8) istog Zakona. Ovo iz razloga što je pravo oštećenog da se opredeli da li će prekršajnu prijavu podneti protiv odgovornog lica u Tužilaštvu za organizovani krominal, protiv ovlašćenog lica , ili oboje istiovremeno.“
Citat sudije Slavice Brkić, zamenice predsednika Apelacionog prekršajnog suda u Beogradu, iz dopisa
Cy VIII-43 2595/18-1 , Cy VI 2147/18-1 od 30.5.2018. godine:
„Teoretski, moguća je i situacija da zahtevom kao okrivljeni istovremeno budu obuhvaćeni ne samo lice ovlašćeno za pristup informacijama od javnog značaja već i predsednik suda , što je sigurniji način postupanja – jedno od tih lica bi , ako se propust dogodio, izvesno bilo proglašeno odgovornim, drugo oslobođeno, dakle izbegla bi se mogućnost zastarevanja prava na pokretanje postupka ako bi se zahtev bio podneo protiv jednog lica koje nije odgovorno a tek zatim protiv drugog do čijeg indentiteta se naknadno došlo“
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja obavezuje organ javne vlasti da, u slučaju da ne poseduje dokument koji sadrži traženu informaciju, zahtev prosledi Povereniku i Poverenika i tražioca obavesti o tome u čijem se posedu, po njegovom saznanju, dokument nalazi.
U većini slučajeva, obaveštenje o neposedovanju informacije implicira da organi javne vlasti ne ispunjavaju svoje zakonske obaveze.
Povodom saznanja da organ javne vlasti ne poseduje informaciju koju je dužan da poseduje, protiv odgovornog lica u organu javne vlasti može se podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, pri čemu se obaveštenje o neposedovanju informacije prilaže kao dokaz prekršajne odgovornosti.
Ukazujemo i na mogućnost podnošenja krivične prijave za krivično delo povreda prava na informisanje o stanju životne sredine iz čl. 268. Krivičnog zakonika Republike Srbije:
“Ko protivno propisima uskrati podatke ili da neistinite podatke o stanju životne sredine i
pojavama koji su neophodni za procenu opasnosti po životnu sredinu i preduzimanje mera zaštite
života i zdravlja ljudi, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine“.
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja omogućava pribavljanje dokaza o zloupotrebi službenog položaja od strane službenih lica koja su omogućila izvršenje krivičnih dela protiv životne sredine i privrednih prestupa iz oblasti zaštite životne sredine.
Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka može se podneti i po drugim tačkama člana 46. stava 1. ZSPIJZ-a, ali je najčešći slučaj da se podnosi na osnovu tačaka 10, 12 i 14.
„10) ne izda informaciju u traženom obliku, a ima tehničkih mogućnosti za to (član 18. st. 2. i 3.)“
„12) na bilo koji drugi način, suprotno odredbama ovog zakona, onemogućava ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja (član 22. stav 1. tačka 6))“
Objašnjenje za tačku 14) videti u delu o žalbama Povereniku.
PROBLEM AKTIVNE LEGITIMACIJE UDRUŽENJA GRAĐANA KADA
PODNOSE ZAHTEV ZA POKRETANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA
Drugo značajno pitanje je da li zahtev za pokretanje prekršajnog postupka treba da podnosi samo fizičko lice ili ravnopravno i udruženje građana (pravno lice) zbog nedoumica iz člana 126. stav 1. ZOP-a.
U mnogim slučajevima, naročito kod sudija Prekršajnog suda u Beogradu, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka se, ako zahtev podnese pravno lice, rešenjem odbacuju sa obrazloženjem da je zahtev podnelo neovlašćeno lice, pozivajući se na član 184. stav 2. tačka 5) ZOP-a, a u vezi člana 126. stava 1. istog zakona.
Šta je ovde sporno?
Ako zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnese fizičko lice, sud prihvata aktivnu legitimaciju podnosioca zahteva.
Međutim, ako zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnese zakonski zastupnik udruženja u ime udruženja, u mnogim slučajevima nastaju problemi u vezi priznavanja aktivne legitimacije udruženja za podnošenje zahteva. Sudije iz prekršajnih sudova van Beograda uglavnom priznaju aktivnu legitimaciju udruženjima i donose rešenja o pokretanju prekršajnog postupka.
PRILOG 1
REPUBLIKA SRBIJA
PREKRŠAJNI SUD U SOMBORU
Pr.br. 6558/17
Dana 14.07.2017. godine
SOMBOR
U IME NARODA
Prekršajni sud u Somboru,...... doneo je dana 14.07.2017. godine:
PRESUDU
Okrivljeni.................. .......... , ( nepotrebno izostavljeno)
ODGOVORAN JE
Što do 21.11.2016. godine, kao odgovorno lice u VJT Sombor nije postupio po zahtevu Ekološkog udruženja „Da sačuvamo Vojvodinu“ za slobodan pristup informacijama od javnog značaja ( ... nepotrebno izostavljeno...) , nakon čega im VJT u Somboru nije dostavilo traženu informaciju, čime je postupio suprotno odredbi člana 16. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i učinio prekršaj iz člana 46. stav1. tačka 8) navedenog Zakona, pa ga Sud, na osnovu istog propisa
OSUĐUJE
PRILOG 2
REPUBLIKA SRBIJA
PREKRŠAJNI SUD U NOVOM SADU
Pr. 10176/17
Dana 26.09.2017. godine
Novi Sad
U IME NARODA
Prekršajni sud u Novom Sadu,. ( nepotrebno izostavljeno)..... doneo je sledeću
PRESUDU
Okrivljeni.................. .......... , (nepotrebno izostavljeno)
ODGOVORAN JE
što kao odgovorno lice organa javne vlasti ... (nepotrebno izostavljeno)... nije postupio po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, čime je učinio prekršaj iz člana 46.stava1.tačke 8) Zakona o slobodnom pristupu informadžijama od javnog značaja, te se primenom navedenog propisa i člana 43. Zakona o prekršajima
OSUĐUJE NA....
Obrazloženje
Ekološko udruženje „Da sačuvamo Vojvodinu“ sa sedištem u Tovariševu je pod brojem 415/2016 od 19.11.2016. godine podnelo zahtev za za pokretanje prekršajnog postupka protiv okrivljenog............. ..........
PRILOG 3
REPUBLIKA SRBIJA – AUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINA
PREKRŠAJNI SUD U BAČKOJ PALANCI
Pr. 820/17
Dana 26.06.2017. godine
BAČKA PALANKA
U IME NARODA
Prekršajni sud u Bačkoj Palanci,.... ( nepotrebno izostavljeno)..... donosi dana 26.06.2017. sledeću
PRESUDU
Okrivljeni.................. .......... , ...(nepotrebno izostavljeno)
ODGOVORAN JE
što, .... (nepotrebno izostavljeno).. čime je isti počinio prekršaj iz člana 46.stava 1. tačke 8) Zakona o slobodnom pristupu informacijama, za koji se prekršaj na osnovu istog propisa
OSUĐUJE NA....
( nepotrebno izostavljeno)
Obrazloženje
Ekološko udruženje „Da sačuvamo Vojvodinu“ iz Tovariševa podnelo je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka broj 136/2017 od 5.3.2017. godine,...
Međutim, problemi nastaju kod Prekršajnog suda u Beogradu jer ne postoji ujednačena sudska praksa. Manji deo sudija priznaje aktivnu legitimaciju udruženjima, donosi rešenja o pokretanju prekršajnog postupka i donosi osuđujuće presude , dok se veći deo sudija drži člana 184. stava 2. tačke 5), a u vezi člana 126. stava 1. Zakona o prekršajima.
PRILOG 4
REPUBLIKA SRBIJA
PREKRŠAJNI SUD U BEOGRADU
Pr.br. 65006/16
Dana 12.10.2016
Beograd, Ustanička 14
U IME NARODA
Prekršajni sud u Beogradu,...... donosi dana 12.10.2016. godine:
PRESUDU
Okrivljeni.................. .......... , odgovorno lice u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Beograd, Ustanička br. 29,
ODGOVORAN JE
Kao odgovorno lice u Tužilaštvu za organizovani kriminal, zato što u zakonom propisanom roku navedeno Tužilaštvo, nije postupilo po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja koji je dana 28.04.2016. godine, EU „Da sačuvamo Vojvodinu“ Tužilaštvu za organizovani kriminal (.... nepotrebno izostavljeno......) uputilo zahtev za dostavljanje sledećih informacija:
Dajemo primere dva rešenja o odbacivanju zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaje iz člana 46. stava 1. tačke 8) .
PRILOG 1
REPUBLIKA SRBIJA
PREKRŠAJNI SUD U BEOGRADU
Pr.br. 57109/17
REŠENJE
Na osnovu člana 184. stav 1. i stav 2. tačka 5) u vezi člana 126. Zakona o prekršajima:
ODBACUJE SE zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnet od strane oštećenog „Ekološkog pokreta Odžaka“ sa sedištem u Odžacima, Bačka br. 36 protiv okrivljenog...................................., direktora...................................... , kao odgovornog u pravnom licu,.....
( Nepotrebno izostavljeno )
Obrazloženje
( Nepotrebno izostavljeno )
S obzirom da podnosilac zahteva kao pravno lice ne poseduje lično pravo, a iz iznetog zahteva ne proizilazi povreda nekog imovinskog prava, to je na osnovu člana 184. stav 2. tačka 5) Zakona o prekršajima odlučeno kao u izreci rešenja.
PRILOG 2
REPUBLIKA SRBIJA
PREKRŠAJNI SUD U BEOGRADU
Pr.br. 51081/17
REŠENJE
Na osnovu člana 184. stav 1. i stav 2. tačka 5) u vezi člana 126. Zakona o prekršajima:
ODBACUJE SE zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnet od strane oštećenog „Ekološkog pokreta Odžaka“ sa sedištem u Odžacima, Bačka br. 36 protiv okrivljenog...................................., direktora...................................... , kao odgovornog u pravnom licu,.....
( Nepotrebno izostavljeno )
Obrazloženje
( Nepotrebno izostavljeno )
S obzirom da podnosilac zahteva kao pravno lice ne poseduje lično pravo, a iz iznetog zahteva ne proizilazi povreda nekog imovinskog prava, to je na osnovu člana 184. stav 2. tačka 5) Zakona o prekršajima odlučeno kao u izreci rešenja.
Na dva prethodna rešenja uložene su pravovremene žalbe Prekršajnom apelacionom sudu i donete su dve različite odluke.
PRIMER 1
Republika Srbija
PREKRŠAJNI APELACIONI SUD
Prž.br. 11247/17
30.05.2017.godine
Beograd
Prekršajni apelacioni sud u Beogradu, (...nepotrebno izostavljeno..), na nejavnoj sednici veća održanoj 30.maja 2017. godine, doneo je
REŠENJE
ODBIJA SE kao neosnovana žalba „Ekološkog pokreta Odžaka“ iz Odžaka, a rešenje Prekršajnog suda u Beogradu Pr.br. 57109/17 od 21.marta 2017. godine POTVRĐUJE.
PRIMER 2
Republika Srbija
PREKRŠAJNI APELACIONI SUD
Prž.br. 22516/17
23.11.2017.godine
Beograd
Prekršajni apelacioni sud u Beogradu, (...nepotrebno izostavljeno..), na nejavnoj sednici veća održanoj 23.1.2017. godine, doneo je
REŠENJE
USVAJA SE žalba podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka „Ekološkog pokreta Odžaka“ iz Odžaka i UKIDA rešanje Prekršajnog suda u Beogradu Pr.br. 51081/17 od 20.03.2017. godine, a predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak.
Iz datih primera jasno se vidi da sudije u različitim prekršajnim sudovima, pa i u Prekršajnom apelacionom sudu imaju različito shvatanje aktivne legitimacije udruženja građana za podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnih prijava zbog nedobijanja informacija od javnog značaja ili dobijanja nepotpunih i neistinitih informacija. Sudovi van Beograda i deo sudija Prekršajnog suda u Beogradu ne dovode u pitanje aktivnu legitimaciju udruženja za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i ne traže dokazivanje povrede imovinskih prava, za razliku od dela sudija Prekršajnog suda u Beogradu koji insistiraju na dokazivanju povrede imovinskih prava, i služe se najrazličitijim sredstvima za izbegavanje sankcionisanja okrivljenih funkcionera.
Tako se, na primer, dešava da Prekršajni sud u Beogradu odbaci zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz razloga što, navodno, informacija o postupanju organa javne vlasti po prijavi građana nije informacija od javnog – već od privatnog značaja; da donese rešenje o odbacivanju zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nakon što je prethodno doneo rešenje o pokretanju prekršajnog postupka; da donese rešenje o odbacivanju zahteva za pokretanje prekršajnog postupka uz obrazloženje da zahtev ne sadrži sve elemente propisane čl. 181. Zakona o prekršajima iako je nesumnjivo da su u zahtevu sadržani svi propisani podaci; da ne pokreće prekršajni postupak kako bi doveo do zastarelosti za pokretanje i vođenje postupka; da nakon donošenja rešenja o pokretanju prekršajnog postupka ne zakazuje pretres i ne poziva okrivljenog da dostavi pisanu odbranu; da onemogućava podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka da izjavi žalbu tako što mu donetu odluku ne dostavlja čak ni na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja; da drugostepenom sudu po 9 meseci ne dostavlja spise predmeta na odlučivanje po žalbi; da donese na desetine rešenja o usvajanju zahteva za izuzeće postupajućeg sudije u predmetima protiv predsednika Prekršajnog suda u Beogradu; da podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka „proglasi“ovlašćenim zastupnikom Evropske unije i uskrati mu dostavljanje rešenja o odbacivanju zahteva; da podnosica zahteva za pokretanje prekršajnog postupka neće da obavesti o broju predmeta i imenu sudije koji je određen da postupa, pri čemu ne pomažu ni obraćanja Ministarstvu pravde, Upravnom inspektoratu, Visokom savetu sudstva i Zaštitniku građana.
Za zahteve za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, koji se odnose na napred navedene odbačene zahteve za pokretanje prekršajnog postupka rešenjima Pr.br. 57109/17 i Pr.br. 51081/17, Poverenik je doneo rešenja
( broj 07-00-04616/2016-03 od 30.05.2018.godine i 07-01-88/2017-03 od 10.7.2018. godine ) kojima je naložio dostavljanje traženih informacija Ekološkom pokretu Odžaka - čime je dokazao da su nedostavljanjem traženih informacija učinjeni prekršaji kažnjivi po članu 46. stavu 1. tački 8) ZSPIJZ. Kako istovremeno ne mogu biti u pravu i sudska vlast i Poverenik, a smatrajući da je u pravu Poverenik jer se nesumnjivo radi o kršenju ZSPIJZ, to smo se u ime Ekološkog udruženja „Da sačuvamo Vojvodinu“ i Ekološkog pokreta Odžaka obratili Odeljenju sudske prakse Prekršajnog apelacionog suda sa inicijativom da organizuje novo glasanje o pitanju ravnopravnosti fizičkih i pravnih lica pri podnošenju zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog povrede ZSPIJZ-a i izglasa stav da „pravno lice automatski stiče status ovlašćenog podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, isto kao fizičko lice“ ( citat iz Zapisnika Odeljenja sudske prakse od 12.7.2017. i mišljenje manjine sudija ) ili da izglasa stav da „udruženje građana , kao pravno lice, automatski stiče status ovlašćenog podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, isto kao fizičko lice“. Da ni prekršajnim sudijama nije do kraja jasna ova problematika, pokazuje glasanje na sednici Odeljenja sudske prakse Prekršajnog apelacionog suda – kada je protiv izjednačavanja prava fizičkim i pravnim licima da podnose zahteve za pokretanje prekršajnog postupka glasao 31 sudija, a za izjednačavanje tog prava 21 sudija.
Odeljenje sudske prakse treba ovo pitanje što pre da reši jer se postavlja pitanje svrhe osnivanja udruženja građana ako pojedinac ( fizičko lice) ima veća prava od registrovanog udruženja građana.
U obrazloženju rešenja Prž.br. 11247/17 Prekršajnog apelacionog suda navedeno je da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, u ime oštećenog fizičkog ili pravnog lica, mora da podnese Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, odnosno Upravni inspektorat.
Upravni inspektorat ne uvažava stav Prekršajnog apelacionog suda da, umesto fizičkih i pravnih lica koja su oštećena nedavanjem informacija od javnog značaja, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (Upravni inspektorat) mora sudu podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Prekršajni sudovi treba da ujednače sudsku praksu i udruženjima priznaju ista prava kao fizičkim licima – bez dokazivanja povrede ili ugrožavanja ličnog ili imovinskog prava. Tada ne bi bilo ni rešenja o odbacivanju zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ni potrebe da se za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka obraćamo Upravnom inspektoratu.
PROAKTIVNO OBEZBEĐIVANJE INFORMACIJA O ŽIVOTNOJ SREDINI
Proaktivan način podrazumeva obavezu prikupljanja, ažuriranja i objavljivanja informacija o životnoj sredini.
Republika Srbija se obavezala da će obezbediti: da organi javne vlasti poseduju i ažuriraju informacije u oblasti životne sredine u skladu sa svojim funkcijama; uspostavljanje sistema obaveznog protoka informacija prema organima javne vlasti o predloženim i postojećim aktivnostima koje mogu imati značajne posledice na životnu sredinu, u slučaju neposredne opasnosti po zdravlje ljudi ili životnu sredinu, bilo da je ona uzrokovana ljudskom delatnošću ili prirodnim uzrocima, da sve informacije koje bi mogle omogućiti javnosti da preduzme mere za sprečavanje ili ublažavanje štete koja proizilazi iz te pretnje, a koje poseduju organi javne vlasti, budu odmah i bez odlaganja dostavljene pripadnicima javnosti koji mogu biti ugroženi; ustanovljavanje javno dostupnih lista, registara i dosijea; izradu nacionalnog izveštaja o stanju životne sredine; izradu nacionalnog registra izvora zagađivanja životne sredine.
Informacioni sistem zaštite životne sredine obezbeđuje formiranje, klasifikovanje, obradu, održavanje, prezentaciju i distribuciju numeričkih, opisnih i prostornih baza podataka o: kvalitetu medijuma životne sredine, praćenju stanja i zaštiti životne sredine, zakonodavnim, administrativnim i organizacionim i strateškim merama, naučno-tehničkim informacijama o planskim merama prevencije i razmenu informacija sa drugim informacionim sistemima i dr.
Informacioni sistem vodi Agencija za zaštitu životne sredine.
Agencija za zaštitu životne sredine uspostavlja i vodi Nacionalni metaregistar za informacije o životnoj sredini koji je sastavni deo informacionog sistema (http://www.ekoregistar.sepa.gov.rs/). Nacionalni metaregistar je elektronska baza podataka i portal ka postojećim bazama i dokumentima sa informacijama iz oblasti životne sredine različitih organa i organizacija. Organi javne vlasti dužni su da, u skladu sa zakonom, najmanje jednom godišnje ili po potrebi, na zahtev Ministarstva, ažuriraju podatke u Nacionalnom metaregistru.
U periodu od 1.3.2016. godine, kada su stupile na snagu citirane odredbe, do 30.8.2018. godine, Ministarstvo zaštite životne sredine i Agencija za zaštitu životne sredine nisu zahtevali od organa javne vlasti ažururanje registra.
Shodno odredbama Zakona o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon, 43/2011 - odluka US i 14/2016) Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave u okviru svoje nadležnosti utvrđene zakonom obezbeđuju kontinualnu kontrolu i praćenje stanja životne sredine (monitoring), u skladu sa ovim i posebnim zakonima. Monitoring se vrši sistematskim praćenjem vrednosti indikatora, odnosno praćenjem negativnih uticaja na životnu sredinu, stanja životne sredine, mera i aktivnosti koje se preduzimaju u cilju smanjenja negativnih uticaja i podizanja nivoa kvaliteta životne sredine.
Vlada donosi programe monitoringa na osnovu posebnih zakona, a autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave donosi program monitoringa na svojoj teritoriji koji mora biti u skladu sa programom Vlade.
Obavezu monitoringa imaju i zagađivači.
Državni organi, odnosno organizacije, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ovlašćene organizacije i zagađivači dužni su da podatke iz monitoringa dostavljaju Agenciji za zaštitu životne sredine na propisan način.
Podzakonski akti kojima je detaljnije uređena oblast izveštavanja nalaze se na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine (http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=20168&id=18&akcija=showXlinked) i na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine (http://www.ekologija.gov.rs/dokumenti/), odakle se mogu preuzeti zakoni, podzakonski akti i ostali dokumenti iz delokruga rada ministarstva.
Radi praćenja kvalitativnih i kvantitativnih promena u životnoj sredini i preduzimanja mera zaštite u životnoj sredini vode se nacionalni i lokalni registri izvora zagađivanja životne sredine u skladu sa ZZŽS.
Nacionalni registar izvora zagađivanja životne sredine vodi Agencija za zaštitu životne sredine.
U okviru Nacionalnog registra izvora zagađivanja životne sredine u Agenciji za zaštitu životne sredine vodi se i Registar ispuštanja i prenosa zagađujućih materija – PRTR (engl. Pollutant Release and Transfer Register). Podaci iz ovog registra dostavljaju se Evropskoj Agenciji za zaštitu životne sredine. PRTR predstavlja poseban međunarodni ugovor razvijen kao protokol Arhuske konvencije.
Lokalni registar izvora zagađivanja životne sredine vodi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Agencija za zaštitu životne sredine, samostalno ili u saradnji sa nadležnom inspekcijskom službom, vrši kontrolu dostavljanja podataka za Nacionalni registar izvora zagađivanja životne sredine (NRIZ) i kontrolu tačnosti dostavljenih podataka. Agencija inicira pokretanje prekršajnih postupaka protiv obveznika izveštavanja za Nacionalni registar izvora zagađivanja, koji nisu dostavili potrebne podatke, nisu dostavili potrebne podatke na propisan način i u zakonskom roku, ili su dostavili netačne podatke.
Agencija za zaštitu životne sredine u obavezi je da na osnovu prikupljenih i dostupnih podataka i informacija izrađuje izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji.
Za potrebe izrade izveštaja, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da Agenciji za zaštitu životne sredine dostavlja podatke i to za prvo, drugo i treće tromesečje najkasnije u roku od dva meseca po isteku tromesečja, a za poslednje tromesečje najkasnije do 31. januara.
Agencija za zaštitu životne sredine nije u zakonskom roku postupila po našem zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, kojim smo tražili dostavljanje sledećih informacija:
1) Spiska jedinica lokalne samouprave registrovanih u aplikaciji informacionog sistema koji vodi Agencija za zaštitu životne sredine;
2) Spiska jedinica lokalne samouprave koje su u celosti ispunile obavezu izveštavanja prema Agenciji za zaštitu životne sredine za 2017. godinu:
3) Informacije o ukupnom broju prekršajnih postupaka protiv odgovornih lica u jedinicama lokalne samouprave koje je Agencija za zaštitu životne sredine, u periodu od 1.3.30216. do 20.8.2018. godine, inicirala zbog nedostavljanja potrebnih podataka, nedostavljanja podataka na propisan način i u zakonskom roku, ili zbog dostavljanja netačnih podataka.
Zakonska obaveza Vlade Republike Srbije je da jedanput godišnje podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji.
Prema zvaničnoj informaciji koju smo dana 1.6.2016. godine dobili od lica ovlašćenog za postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja u Narodnoj skupštini Republike Srbije, narodni poslanici tokom prethodne četiri godine nisu razmatrali izveštaje o stanju životne sredine u Republici Srbiji koje je izradila Agencija za zaštitu životne sredine.
Inače, po čl. 77. Zakona o zaštiti životne sredine propisano je da predmetni izveštaji naročito treba da sadrže podatke o:
- stanju i promenama stanja u životnoj sredini na osnovu podataka i informacija dobijenih praćenjem odgovorajućih
indikatora;
- sprovođenju Strategije, Nacionalnog programa i akcionih planova;
- sanacionim planovima i drugim preduzetim merama;
- finansiranju sistema zaštite životne sredine;
- drugim podacima značajnim za upravljanje prirodnim vrednostima i zaštitom životne sredine.
Sastavni deo Izveštaja o stanju životne sredinu u Republici Srbiji je Izveštaj o upravljanju otpadom, koji Agencija za zaštitu životne sredine sačinjava na osnovu izveštaja o realizaciji regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom koje su Skupština APV i jedinice lokalne samouprave u obavezi da dostave Agenciji i ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine.
Zakonodavac je 2009. godine predvideo da se izveštaji o realizaciji pokrajinskog, regionalnog i lokalnog plana upravljanja otpadom Agenciji dostavljaju do 31. marta tekuće godine, a da će sadržinu i obrazac izveštaja propisati ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine.
Za devet godina nijedan od pet ministara zaštite životne sredine nije propisao sadržinu i obrazac izveštaja o realizaciji pokrajinskog, regionalnog i lokalnog plana upravljanja otpadom, zbog čega Agencija, resorno ministarstvo i zainteresovana javnost nemaju relevantne podatke o sprovođenju Strategije upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine.
|
|
PRILOG
Poštovani,
Postupajući po Vašoj predstavci od 10.05.2018. godine, Ministarstvo zaštite životne sredine vas obaveštava da je na osnovu člana 74. stav 6. Zakona o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010 i 14/2016) utvrđeno da ministar propisuje sadržinu i obrazac izveštaja o realizaciji pokrajinskog, regionalnog i lokalnog plana upravljanja otpadom. Ovim putem vas obaveštavamo da navedeni Pravilnik još uvek nije usvojen.
|
U slučaju kada organi javne vlasti ne poseduju informacije o životnoj sredini koje su dužni da poseduje, protiv odgovornog lica u organu javne vlasti, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka mogu, kao oštećeni, da podnesu građani i njihova udruženja. |
Čl. 180. st. 1 Zakona o prekršajima propisano je da je oštećeni ovlašćen da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka uvek osim ako zakonom nije određeno da je za pokretanje prekršajnog postuka isključivo ovlašćen organ uprave, ovlašćeni inspektor, javni tužilac i drugi organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja u čiju nadležnost spada neposredno izvršenje ili nadzor nad izvršenjem propisa u kojima su prekršaji predviđeni.
Zakonima kojima je uređena oblast zaštite životne sredine nije određeno da je za pokretanje prekršajnog postupka zbog neposedovanja i neobjavljivanja informacija o životnoj sredini ovlašćen isključivo nadležni organ, a pravo na pristup informacijama o životnoj sredini zajemčeno je Ustavom Republike Srbije, Zakonom o zaštiti životne sredine i Arhuskom konvencijom.
Prekršajna prijava može se podneti i nadležnom organu (inspekciji za zaštitu životne sredine, Agenciji za zaštitu životne sredine ili javnom tužiocu) , koji je u tom slučaju dužan da u roku od osam dana od dana podnete prekršajne prijave, pismeno obavesti oštećenog kako je postupio sa prijavom.
Prekršajna prijava oštećenog podneta nadležnom organu smatraće se zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka ako ovlašćeni organ sam ne inicira pokretanje prekršajnog postupka.
|
Upravo putem podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, udruženja građana najefikasnije mogu da utiču da se jedinice lokalne samouprave upoznaju sa svojim brojnim obavezama propisanim Zakonom o zaštiti životne sredine, Zakonom o upravljanju otpadom, Zakonom o zaštiti vazduha, Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini i drugim sektorskim zakonima. Podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornih lica u organima javne vlasti i njihovo kažnjavanje zbog neposedovanja informacija koje su dužni da poseduju svakako će doprineti boljem informisanju o životnoj sredini jer svrha propisivanja, izricanja i primene prekršajnih sankcija je da građani poštuju pravni sistem i da se u buduće ne čine prekršaji. |
Za većinu prekršaja, za odgovorno lice u organu javne vlasti zakonodavac je osim novčane kazne predvideo i mogućnost izricanja zaštitne mere zabrane vršenja određenih poslova poslova u trajanju do jedne godine, što sud, ukoliko je okrivljeni već kažnjavan za sličan prekršaj, mora da uzme u obzir pri donošenju presude.
|
U cilju zaštite i unapređivanja životne sredine moguće je efikasno delovati i putem krivičnih prijava i prijava za privredne prestupe iz oblasti zaštite životne sredine. |
Krivične prijave i prijave za privredni prestup podnose se nadležnom javnom tužilaštvu (https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_sedistima_i_podrucjima_sudova_i_javnih_tuzilastava.html).
Krivična dela protiv životne sredine obuhvaćena su u Glavi XXIV Krivičnog zakonika Republike Srbije:
čl. 260. Zagađenje životne sredine;
čl.261. Nepreduzimanje mera zaštite životne sredine;
čl. 262. Protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja koja zagađuju životnu sredinu;
čl. 263. Oštećenje objekata i uređaja za zaštitu životne sredine;
čl. 264. Oštećenje životne sredine;
čl. 265. Uništenje, oštećenje i iznošenje u inostranstvo i unošenje u Srbiju zaštićenog prirodnog dobra
čl. 266. Unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija;
čl. 267. Nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja;
čl. 268. Povreda prava na informisanje o životnoj sredini;
čl. 269.Ubijanje i zlostavljanje životinja;
čl. 270. Prenošenje zaraznih bolesti kod životinja i biljaka;
čl. 271. Nesavesno pružanje veterinarske pomoći;
čl. 272. Proizvodnja štetnih sredstava za lečenje životinja;
čl. 273.Zagađivanje hrane i vode za ishranu, odnosno napajanje životinja;
čl. 274. Pustošenje šuma;
čl. 275. Šumska krađa;
čl. 276. Nezakonit lov;
čl. 278. Nezakonit ribolov.
Ukazujemo i na odredbe čl. 359. Krivičnog zakonika:
1) Službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese štetu ili teže povredi prava drugog, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
2) Ako je izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu preko četiristopedeset hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
3) Ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
Kazne za privredni prestup propisane su Zakonom o zaštiti životne sredine, Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonom o zaštiti vazduha, Zakonom o vodama, Zakonom o zaštiti zemljišta, Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, Zakonom o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklarnoj sigurnosti, Zakonom o zaštiti od nejonizujućeg zračenja, Zakonom o zaštiti prirode i dr. zakonima.
Za privredne prestupe predviđene su visoke novčane kazne, a može se izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja određene privredne delatnosti, zaštitna mera vršenja određene dužnosti, kao i oduzimanje predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje privrednog prestupa, odnosno koji su nastali izvršenjem privrednog prestupa.
Zakonom o privrednim prestupima određeno je da pravno lice ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu privrednim prestupom, i da oduzeta imovinska korist pribavljena privrednim prestupom pripada jednici lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalazi sedište osuđenog pravnog lica.
PRIMER
Podnosilac:
Adresa:
Mesto:
Dana:
Osnovno javno tužilšatvo u ............ .............
Adresa
Poštanski broj i mesto
Na osnovu čl. 280. i 281. Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, podnosimo
KRIVIČNU PRIJAVU
Protiv:
1.DOO............. iz ........................, sa sedištem u ................, ulica..... br. ...., PIB:...., matični broj:....., pravnog lica,
- ......................., direktora DOO........., odgovornog lica u pravnom licu,
3........................, službenog lica zaduženog za zaštitu životne sredine u DOO.....,
zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo nepreduzimanje mera zaštite životne sredine iz člana 261. KZ-a.
Obrazloženje
Rešenjem br. ........ od dana ....., pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine zabranila je DOO...... odlaganje otpada na katastarsku parcelu br. ...... KO ............. i naložila da sa otpadom postupa u skladu sa uslovima propisanim dozvolom za upravljanje otpadom br......., koju je izdao Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj APV, tako što će sakupljeni otpad isporučivati operaterima koji imaju dozvole za tretman ili odlaganje otpada.
Ne postupajući u skladu sa naloženim merama, DOO...... je nastavilo da odlaže otpad na predmetnu parcelu, koja je Prostornim planom Opštine..................... i Lokalnim planom upravljanja otpadom za Opštinu
..................... predviđena za sanaciju i rekultivaciju. Otpad je odlagan u periodu od dana ....godine do dana ......godine, o čemu svedoče fotografije i dokumentacija koju prilažemo uz prijavu.
U navedenom periodu, na parcelu je odloženo ukupno .......tona otpada ( dokaz: dokumenti o kretanju otpada).
Sa naloženim merama zabrane odlaganja otpada na katastarsku parcelu br. ---- KO........... bili su upoznati i drugoosumnjičeni i trećeosumnjičeni, što potvrđuju i njihove izjave date policijskom službeniku PS................., ......., koje su sadržane u službenoj belešci br. ... od dana ........
Nepreduzimanjem mera zaštite životne sredine u produženom trajanju došlo je do zagađenja životne sredine za čije je otklanjanje potrebno najmanje dvadeset miliona dinara, o čemu kao dokaz dostavljamo Projekat sanacije i rekultivacije katastarske parcele br. ..... KO......................, na koji je saglasnost dao Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine APV.
Na osnovu iznetih činjenica,
Predlažemo
Da Osnovno javno tužilaštvo u .............podnese optužnice protiv osumnjičenih zbog nepreduzimanja mera zaštite životne sredine, da se u sudskom postupku utvrde sve činjenice u vezi sa krivičnim delom koje im se stavlja na teret i da budu oglašeni krivim i osuđeni u skladu sa Krivičnim zakonikom Republike Srbije i Zakonom o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.
Podnosilac
Prilozi:
PRIMER
Ekološko udruženje
„Da sačuvamo Vojvodinu“
Br. 439/2016
- Tita 33
21424 Tovariševo
Dana: .................. godine
Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu
Ul. Sutjeska br. 3
21000 Novi Sad
Podnosimo:
PRIJAVU ZA UČINJENI PRIVREDNI PRESTUP
Protiv:
- Javnog komunalnog preduzeća ......................................, sa sedištem u .............. .............. , ulica i broj,
matični broj:................., PIB:................., kao pravnog lica,
- ................... ................. , vršioca dužnosti direktora .........................................., odgovornog lica za
zakonitost poslovanja,sa prebivalištem u .........., diplomiranog ......, zbog odlaganja otpada na više lokacija koje ne ispunjavaju tehničke, tehnološke i druge propisane uslove.
Obrazloženje
Prema rečima ........ ................. ,pomoćnika direktora ................................ i šefa odborničke grupe ........ u SO .......................... , a koje su
objavljene dana 7.12.2016. godine u 2622. broju „Nedeljnih novina“, JKP .............................. u drugoj polovini 2016. godine za odlaganje otpada koristi više seoskih smetlišta ( lokacije koje ne ispunjavaju tehničke, tehnološke i druge propisane uslove).
Članom 88. st. 1. tač. 12. Zakona o upravljanju otpadom, predviđeno je da će se novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniti za privredni prestup privredno društvo, preduzeće ili drugo pravno lice ako vrši odlaganje otpada na lokaciji koja ne ispunjava tehničke,tehnološke i druge propisane uslove(čl. 42. st. 2. Zakona o upravljanju otpadom).
Dalje se nabrajaju dokazi.
Ovlašćeni zastupnik EU “Da sačuvamo Vojvodinu“, Sretenije Bašić
Prilog:
PRAĆENJE TOKA PREDMETA I SLANJE UPITA
ILI ZAHTEVA ZA INFORMACIJE O TOKU PREDMETA
Nije retkost da sudije, u cilju odugovlačenja procesa i dovođenja predmeta do zastarelosti, uopšte ne obaveštavaju stranku o broju predmeta i ličnom imenu sudije koji vodi predmet. Zato je korisno, odmah, u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka naglasiti: Pozivajući se na član 49. stav 3. Sudskog poslovnika, zahtevam da me u roku od tri dana obavestite o poslovnom broju predmeta i imenu postupajućeg sudije. Ovo obaveštenje se dobija samo ukoliko se zatraži. Na osnovu dobijenog broja može se pratiti tok predmeta preko interneta na adresi: https://tpps.sipres.sud.rs/ . Postupak je jednostavan: najpre se u padajućem meniju prvog polja izabere sedište suda, zatim se u drugom padajućem meniju za prekršajne prijave označi „PR“, potom se u treće polje upiše dobijeni broj predmeta, u četvrto polje izabere godina podnošenja zahteva i u peto polje upiše ponuđena brojčana šifra sa vrha strane. Klikom na „PRETRAGA“ dobijete informaciju o radnjama koje je sud preduzeo konkretnom predmetu. Ukoliko vidite da se postupak odugovlači, obratite se predsedniku suda sa pritužbom zbog odugovlačenja postupka, ukažite na nesavesno postupanje sudije i na mogućnost da dođe do zastarelosti prekršajnog gonjenja.
Zakon o uređenju sudova
Postupak po pritužbi
Član 55.
Kad stranka ili drugi učesnik u postupku podnesu pritužbu, predsednik suda dužan je da je razmotri, da je dostavi na izjašnjenje sudiji na koga se odnosi i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti podnosioca pritužbe, kao i predsednika neposredno višeg suda, u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe.
Predsednik suda može da odbaci pritužbu, u potpunosti ili u određenom delu, ako utvrdi da podnosilac zloupotrebljava pravo na pritužbu.
Smatraće se da podnosilac pritužbe zloupotrebljava pravo na pritužbu ako pritužba ima uvredljivu sadržinu ili ako podnese pritužbu iste ili slične sadržine o kojoj je prethodno odlučeno.
Ako je pritužba nerazumljiva, predsednik suda će naložiti podnosiocu da je uredi u roku od osam dana od dana prijema naloga, a ako podnosilac to ne učini, odbaciće pritužbu.
Ako je pritužba podneta preko ministarstva nadležnog za pravosuđe, neposredno višeg suda ili Visokog saveta sudstva, o osnovanosti pritužbe i preduzetim merama obaveštava se i organ preko kojeg je pritužba podneta.
Sudski poslovnik
Član 9.
Predsednik razmatra pritužbe stranaka i drugih učesnika u sudskom postupku koji smatraju da se postupak odugovlači, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav uticaj na njegov tok, odnosno ishod i preduzima odgovarajuće mere, u skladu sa zakonom.
Član 9a.
Kad stranka ili drugi učesnik u postupku podnesu pritužbu, predsednik suda dužan je da je razmotri, da je dostavi na izjašnjenje sudiji na koga se odnosi i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti podnosioca pritužbe, kao i predsednika neposredno višeg suda, u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe.
Predsednik može da odbaci pritužbu, u potpunosti ili u određenom delu, ako utvrdi da podnosilac zloupotrebljava pravo na pritužbu.
Smatraće se da podnosilac pritužbe zloupotrebljava pravo na pritužbu ako pritužba ima uvredljivu sadržinu ili ako podnese pritužbu iste ili slične sadržine o kojoj je prethodno odlučeno.
Ako je pritužba nerazumljiva, predsednik suda će naložiti podnosiocu da je uredi u roku od osam dana od dana prijema naloga, a ako podnosilac to ne učini, odbaciće pritužbu.
Ako je pritužba podneta preko ministarstva, neposredno višeg suda ili Visokog saveta sudstva, o osnovanosti pritužbe i preduzetim merama obaveštava se i organ preko kojeg je pritužba podneta.
Pravilnik o upravi u javnim tužilaštvima
Predstavka i pritužba
Član 72.
Svako ko ima opravdan interes i obratio se javnom tužilaštvu za postupanje u stvarima za koje je nadležno javno tužilaštvo, ima pravo na podnošenje predstavke ili pritužbe na rad javnog tužilaštva i da o odluci po predstavci ili pritužbi bude obavešten.
Predstavka je molba, pritužba ili drugi podnesak građana ili pravnih lica radi efikasnog ostvarivanja i zaštite svojih prava.
Pritužba je pravno sredstvo kojim se obraćaju građani, pravna lica, državni organi ili organi autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave javnom tužilaštvu radi zakonitog i ekspeditivnog rešavanja njihovih zahteva povodom postupanja u predmetima.
Predstavka ili pritužba na rad zamenika javnog tužioca ili zaposlenog, podnosi se javnom tužiocu, a na rad javnog tužioca, neposredno višem javnom tužiocu.
Postupanje po predstavkama i pritužbama
Član 73.
Javni tužilac je dužan da o osnovanosti predstavke ili pritužbe pismeno obavesti podnosioca pritužbe odnosno predstavke.
Javni tužilac je dužan da obavesti podnosioca predstavke ili pritužbe o preduzetim merama u roku od 30 dana od dana prijema pritužbe, odnosno predstavke.
Ukoliko su predstavka ili pritužba podnete preko Državnog veća tužilaca, ministarstva nadležnog za pravosuđe, Republičkog javnog tužilaštva ili drugog nadređenog javnog tužilaštva, o osnovanosti pritužbe i preduzetim merama obaveštavaju se i ovi organi.
Javni tužilac sačinjava službenu belešku u kojoj se konstatuje da podnosilac zloupotrebljava pravo na podnošenje pritužbe. Smatraće se da podosilac pritužbe zloupotrebljava pravo ukoliko pritužba ima pretežno nerazumnu ili uvredljivu sadržinu ili ukoliko podnosilac učestalo podnosi pritužbe iste ili slične sadržine.
Ukoliko je pritužba nerazumljiva, javni tužilac je dužan da podnosiocu pritužbe ukaže na nerazumljivost i da ga pozove da uredi sadržinu pritužbe u roku od osam dana od dana prijema pritužbe. Ukoliko podnosilac u predviđenom roku pritužbu ne uredi, javni tužilac o tome sačinjava službenu belešku i obaveštava podnosioca pritužbe.
Zakon o državnoj upravi
Postupanje sa pritužbama
Član 81.
Organi državne uprave dužni su da svima omoguće prikladan način za podnošenje pritužbi na svoj rad i na nepravilan odnos zaposlenih.
Na podnetu pritužbu organ državne uprave dužan je da odgovori u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe, ako podnosilac pritužbe zahteva odgovor.
Organ državne uprave dužan je da najmanje jednom u 30 dana razmatra pitanja obuhvaćena pritužbama.
Zakon o inspekcijskom nadzoru
Pritužbe na rad službenih lica
Član 52.
Svako lice ima pravo da podnese pritužbu protiv rukovodioca inspekcije, inspektora, odnosno službenika ovlašćenog za vršenje inspekcijskog nadzora ako smatra da su mu njihovom nezakonitom ili nepravilnom radnjom, odnosno nesavesnim radom povređena prava ili slobode.
Pritužbu podnetu protiv lica ovlašćenog za vršenje inspekcijskog nadzora razmatra i odluku u vezi sa njom donosi neposredni rukovodilac lica na koje se pritužba odnosi, odnosno organ nadležan za vršenje nadzora nad radom inspekcije i organ nadležan za njegovo postavljenje ili organ ili telo koje je taj organ ovlastio.
Razmatranje pritužbe okončava se i odluka o pritužbi donosi se u roku od 15 dana od prijema pritužbe i potom dostavlja podnosiocu.
Podnosilac pritužbe koji je nezadovoljan odlukom o pritužbi može se ovim povodom obratiti Koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor u roku od 15 dana, koja u vezi s tim preduzima odgovarajuće aktivnosti iz kruga poslova koje obavlja.
Adresa Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor: ( http://inspektor.gov.rs/ , 11000 Beograd, Birčaninova 6 ,
Posebni slučajevi odgovornosti službenih lica
Član 53.
Inspektor i službenik ovlašćen za vršenje inspekcijskog nadzora pored drugih slučajeva odgovornosti za povredu radne dužnosti utvrđenih propisima o državnim službenicima, odnosno propisima o službenicima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, posebno je odgovoran:
1) ako u vršenju inspekcijskog nadzora ne preduzme, ne predloži ili ne odredi mere ili radnje za koje je ovlašćen;
2) ako u vršenju inspekcijskog nadzora ne predloži ili ne pokrene postupak utvrđen odredbama ovog zakona, a bio je dužan da to učini;
3) ako u vršenju inspekcijskog nadzora prekorači granice svog ovlašćenja;
4) ako obavlja privredne ili druge delatnosti i poslove za sebe ili drugog poslodavca iz oblasti u kojoj vrši inspekcijski nadzor, učestvuje u radu stručnih radnih grupa ili tela nadziranih subjekata, odnosno lica koja podležu inspekcijskom nadzoru ili ako obavlja druge službe, poslove i postupke koji su u suprotnosti sa položajem i ulogom inspektora i štete njegovoj samostalnosti u vršenju posla.
Povrede radnih dužnosti iz stava 1. ovog člana predstavljaju teže povrede radne dužnosti.
Zakon o policiji
Pravo na podnošenje pritužbe
Član 234.
Pritužbu može podneti svako lice (u daljem tekstu: pritužilac) koje smatra da su mu postupanjem ili propuštanjem postupanja zaposlenog (u daljem tekstu: prituženik) pri vršenju službenih zadataka povređena ljudska i manjinska prava i slobode, u roku od 30 dana od dana kada se pritužena radnja dogodila.
Pritužba može da se podnese i na rad Ministarstva.
Pritužiocu će se omogućiti učešće u pritužbenom postupku.
Na osnovu podnete pritužbe sprovodi se pritužbeni, odnosno skraćeni postupak.
Podnete pritužbe dostavljaju se na dalje postupanje nadležnoj organizacionoj jedinici
Ministarstva.
Pritužba koja nije podneta u roku iz stava 1. ovog člana, rešava se u skraćenom postupku.
Ukoliko pritužba sadrži elemente krivičnog dela, o pritužbi se, bez odlaganja, obaveštava nadležni javni tužilac, Sektor unutrašnje kontrole i rukovodilac organizacione jedinice u kojoj prituženik radi, koji o navedenom obaveštavaju pritužioca.
Ukoliko pritužba sadrži elemente povrede službene dužnosti, rukovodilac organizacione jedinice u kojoj prituženik radi bez odlaganja pokreće disciplinski postupak protiv prituženika, o čemu obaveštava pritužioca.
POGOVOR
U periodu od 1.1.2012. do 1.1.2017. godine, zbog nepoštovanja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Upravni inspektorat podneo je 108 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, od čega su 54 zahteva podneta Prekršajnom sudu u Beogradu.
Upravni inspektorat nema saznanja o postupanju Prekršajnog suda u Beogradu po 54 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, dok Prekršajni sud u Beogradu tvrdi da su u istom periodu, zbog nepoštovanja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ovom sudu od strane Upravnog inspektorata podneta svega 3 (tri) zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
Tokom 2017. godine, zbog kršenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, upravna inspekcija podnela je 11 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a građani, u svojstvu oštećenih, 401 zahtev.
Vlada Republike Srbije se tokom 2017. godine 43 puta oglušila o zahteve Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, da dostavljanje traženih informacija obezbedi neposrednom prinudom.
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja krše javna preduzeća, jedinice lokalne samouprave, ministarstva, sudovi, tužilaštva...
Podataka o kaznenoj politici u oblasti zaštite životne sredine u Republici Srbiji nema čak ni u Trećem nacionalnom izveštaju o sprovođenju Arhuske konvencije.
Nebriga i sveprisutni javašluk doveli su do toga da svake godine imamo sve manje inspektora za zaštitu životne sredine, da je Agenciji za zaštitu životne sredine poslednjom odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme smanjen broj izvršilačkih mesta za 17 (zbog čega je doveden u pitanje operativni rad Agencije kao i realizacija zakonskih obaveza koje Agencija ima u okviru svog delokruga i obaveza koje je preuzela prema Evropskoj Agenciji za zaštitu životne sredine), da je članstvo u opštinskim/gradskim većima rezervisano za lica kojima je jedina referenca stranačka pripadnost, da pomoćnici predsednika opštine/gradonačelnika za oblast zaštite životne sredine nemaju elementarna znanja u ovoj oblasti niti pokušavaju da bilo šta o tome nauče, da javnotužilačke odluke donose „stručnjaci“ koji smatraju da nepreduzimanje mera zaštite životne sredine nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.
Mantra o „nepostojanju ekološke svesti građana“ nije pomogla da oni koji su je toliko puta izgovorili steknu svest o značaju ispunjavanja ustavnih i zakonskih obaveza u oblasti zaštite životne sredine.
Staranje o životnoj sredini je od strane Republike Srbije prepušteno zainteresovanoj javnosti, pa je na „ekološki svesnim građanima“ da opravdaju svoju ulogu u sistemu zaštite životne sredine i pokažu da Arhuska konvencija nije „spisak lepih želja“ već ugovor koji se mora poštovati.
IZJAVA ZAHVALNOSTI
Ekološki pokret Odžaka i Ekološko udruženje „Da sačuvamo Vojvodinu“ za pomoć u rešavanju nekih dilema u vezi pisanja ove publikacije obratilo se na adrese preko trideset nevladinih organizacija koje se bave pravom ili
ekološkim pravom. Konkretnu pomoć dobili smo samo od Udruženja Centar za vladavinu prava iz Beograda, odnosno advokata Ivana Ninića. Ovim putem želimo javno da mu se zahvalimo.
Vodič je štampan u okviru zajedničkog projekta Ekološkog pokreta Odžaka, Odžaci i Ekološkog
udruženja „Da sačuvamo Vojvodinu“, Tovariševo, uz finansijsku podršku Ministarstva
zaštite životne sredine i Opštine Odžaci.
Izdavači : Ekološki pokret Odžaka , 25250 Odžaci, Bačka 36
Ekološko udruženje „Da sačuvamo Vojvodinu“, 21424 Tovariševo, M. Tita 33
DSV
Za izdavače: Ivica Ćirić i Sretenije Bašić
Urednik: Ivica Ćirić
Autori: Sretenije Bašić, Dušan R. Mirković, Ivica Ćirić
Dizajn i prelom : FormatReklame, Odžaci
Korice : Goran Mladenović
Štampa: FormatReklame, Odžaci
Tiraž: 1000 primeraka
UKRATKO O EKOLOŠKOM POKRETU ODŽAKA, ODŽACI
Ekološki pokret Odžaka osnovan je 14.9.2004. godine.
Aktivnosti Ekološkog pokreta Odžaka su mnogobrojne: od radnih akcija , preko organizovanja predavanja, tribina, okruglih stolova, učestvovanja na raznim konkursima, obeležavanjima raznih prigodnih datuma do saradnje sa drugim ekološkim organizacijama, borbe za zakonska prava NVO, raspisivanje sopstvenih konkursa, indentifikovanja lokalnih zagađivača, podnošenja prijava nadležnim organima,... Najvažniji ostvareni projekti: Međunarodni ekološki radni kamp „Odžaci 2006“ , sa 16 učesnika iz nekoliko evropskih zemalja, „Razvoj svesti za zdravu životnu sredinu“ (2007. - Fond za razvoj neprofitnog sektora ), „Osnovni principi organske proizvodnje“ (2013. – Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine), desetak projekata lokalnog karaktera , CSOnnect projekat ( 2017. i 2018. Regionalni centar za životnu sredinu - REC).
Jedna od vrlo značajnih i dugogodišnjih aktivnosti Ekološkog pokreta Odžaka je i prikupljanje podataka o registrovanim ekološkim organizacijama . Najpre su sakupljani podaci za Vojvodinu , a zatim i za celu Srbiju, tako da je do sada izdato petnaest izdanja „Baze podataka ekoloških NVO u Republici Srbiji“ , sa delimičnim ili potpunim podacima za preko 5.800 nevladinih organizacija koje se isključivo ili delimično bave zaštitom životne sredine. „Baza podataka“ se izdaje u Excell verziji na sajtu Ekološkog pokreta Odžaka www.epodzaci.org i može se slobodno koristiti i preuzeti.
Kontakti: 025 / 5 745 341, 063 /459 179,
Ostali kontakt podaci se mogu naći na sajtu EPO-a, deo KONTAKTI.
UKRATKO O EKOLOŠKOM UDRUŽENJU „DA SAČUVAMO VOJVODINU“ , TOVARIŠEVO
Ekološko udruženje „Da sačuvamo Vojvodinu“ od 2011. godine radi na ostvarivanju prava i interesa lokalnog stanovništva u oblasti zaštite i unapređivanja životne sredine.
Po svom doslednom delovanju na identifikaciji i rešavanju problema u ovoj oblasti, udruženje je prepoznato kod brojnih državnih organa, organa teritorijalne autonomije i posebno građana, koji se veoma često obraćaju kako bi iskazali svoju zabrinutost zbog narušavanja životne sredine.
Udruženje se bavi: istraživanjima u vezi sa ispunjavanjem obaveza subjekata sistema zaštite životne sredine; edukacijom građana i lokalne administracije; realizacijom projekata koji za cilj imaju afirmaciju prava na zdravu životnu sredinu; upućivanjem prijava nadležnim inspekcijskim organima i tužilaštvu; podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka; kontrolom rada inspekcijskih organa; uspostavljanjem saradnje sa pravosudnim organima.
Kontakti: 021 /758 018, 064 30 37 696 ,
