Prošlo je već mesec dana od kada je pokrenuta inicijativa uvođenja „Zelene stolice“ u rad skupštinskog Odobra za zaštitu životne sredine i ja se nadam da će ovih dana ona biti ozvaničena i u potpunosti funkcionalna. Guglajući i tražeći da li ima sličnih tekstova ili informacija o mehanizmu uspostavljanja „zelene stolice“ nisam pronašao mnogo toga. Stoga želim da kroz dijalog na ovom blogu dođemo do relevantnog teksta koji bi bio koristan svima koji se ovom temom bave ili o njoj izveštavaju.

Institucionalni mehanizam predstavlja meru (odluku) kojom se uspostavlja zvanični način komunikacije, sa zainteresovanim javnostima, ili rada institucije u određenoj oblasti. Ova tela se najčešće pojavljuju u oblasti rodne ravnopravnosti, životne sredine, ljudskih prava, učešća građana… S obzirom da nisam pronašao ni jednu definiciju kojom bi bili definisani mehanizmi u oblasti životne sredine (dobrodošla je svaka sugestija ili primer) daću definiciju koju je Zorica Mršević definisala za oblast rodne ravnopravnosti.

Treća varijacija teksta na istu temu: Primarna selekcija PET ambalaže.

Svojevremeno je pokrenut pilot projekat osnivanja Ekološke zadruge „Odžačanka“ sa dvostrukim zadatkom. Sa jedne strane “Odžačanka“ je trebalo da zaposli i ekonomski osnaži izbegla lica.. Sa druge strane, ekonomsko osnaživanje trebalo je da se odvija kroz primarnu selekciju PET ambalaže i papira. Projekat se neslavno završio, jer je Ekološka zadruga „Odžačanka“ prestala sa radom još pre nekoliko meseci.
Zadruga je prestala sa radom, ali nije rešeno njeno likvidiranje, odnosno u
formalno-pravnom pogledu Ekološka zadruga „Odžačanka“ još uvek postoji . U vlasništvu Ekološke zadruge „Odžačanke“ je oko polovina svih kontejnera za sakupljanje PET ambalaže i svih kontejnera za sakupljanje papira. Svi peru ruke od Ekološke zadruge „Odžačanke“ , ali ne i od njene imovine. Imovinu na volšeban način koristi privatno lice ili privatna lica ili privatna firma. Kada pitate opštinare ko je dao privatnom licu dozvolu da koristi imovinu Ekološke zadruge „Odžačanke“ svi se iščuđuju, mada svakodnevno vide ko po naseljenim mestima sakuplja PET ambalažu. Svi vide i niko ništa ne preduzima. Da li opštinska vlast ima inspekcijsku službu? Koliko znamo inspektori primaju platu na teret poreskih obveznika i ovakve probleme bi trebalo efikasno da rešavaju, a odgovoran za rad inspektora je onaj ko se nalazi na vrhu izvršne vlasti.

U komentaru iz 2010. godine „Neodgovorno ponašanje Doma zdravlja Odžaci“ kritikovali smo praksu u ovoj ustanovi da se sve baca u smeće, uključujući i PET ambalažu, katon i ostale sekundarne sirovine. Tada je u zaključku teksta rečeno:

„Ako u Domu zdravlja Odžaci čistačice vode «glavnu reč» i ponašaju se kako im se prohte, mislimo da najveću odgovornost za to snosi novopostavljeni direktor Doma zdravlja Odžaci dr Ljubomir Milenković. Može da uradi dve stvari. Jedno je da «dovede u red « i šefa Tehničke službe i čistačice, dok je druga mogućnost da podnese ostavku. Nekoliko hiljada nezaposlenih u Odžacima čeka posao u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i ovu činjenicu direktor može da saopšti čistačicama. Ko neće da radi posao za koji je primljen i REDOVNO plaćen, može slobodno da ide. Ima dovoljno onih koji jedva čekaju da dobiju posao u državnoj službi, jer je to je danas velika privilegija. Ko ne poštuje tu privilegiju – nije mu tu ni mesto.“

Neslavni početak organizovane ( ili, bolje rečeno, „organizovane“) primarne selekcije sekundarnih sirovina, koji se, pre svega, odnosio na sakupljanje PET ambalaže , počeo je pre nekoliko godina čuvenom rečenicom ondašnje visoke funkcionerke vladajuće Srpske radikalne stranke, inače zadužene za oblast ekologije, koju je izrekla u uvodnom delu sastanka koji je organizovan za predstavnike mesnih zajednica svih naselja u opštini Odžaci povodom nabavke kontejnera za selekciju PET ambalaže: „Pravo da vam kažem , do juče nisam znala šta je to PET ambalaža“.

Otprilike kako je počelo organizovano ( „organizovano“) sakupljanje PET ambalaže, tako se nastavilo i tako je i dan-danas, jer se u toj komunalnoj delatnosti ne zna ni ko pije ni ko plaća..

Vremenom sve više ljudi se uključivalo u primarnu selekciju PET ambalaže, ali ostaje problem onih koji se i dalje ne priključuju ovakvom načinu ponašanja, već i dalje PET ambalažu bacaju kao smeće, iako im se kontejneri nalaze maltene uz samu kuću. Po nekim našim saznanjima , na 300 stanovnika bi trebalo obezbediti po jedan kontejner za selekciju PET ambalaže. Kako opština Odžaci ima oko 30.000 stanovnika, ispada da je za potrebe selekcije PET ambalaže dovoljno oko 100 kontejnera. Naša opština raspolaže sa 126 takvih kontejnera, pa ispada da jedan kontejner ne dolazi na 300 stanovnika, već na 238 stanovnika, odnosno mreža kontejnera je gušća od predviđenog standarda. Iako je mreža gušća nego što je potrebno, veliki deo PET ambalaže i dalje završava u smeću.