Komentari na tekst nacrta Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja
PRVA PRIMEDBA
1. Odredbe / član Uredbe na koje se predlog za izmenu odnosi:
Dopuna člana 6. u vezi rečenice iz člana 5. : PREGLED KONKURSNE DOKUMENTACIJE KOJU JE POTREBNO DOSTAVITI
2. Predlog za izmenu Uredbe:
Član 6. dopuniti stavovima 2. i 3. :
Udruženja-učesnici konkursa podnose samo konkursnu prijavu i projekat.
Konkursnu dokumentaciju pri potpisivanju ugovora dostavljaju samo udruženja-učesnici koja su dobila sredstva po konačnoj rang listi (doneti originale na uvid ili kopije – izabrati jednu od ove dve varijante) .
3. Obrazloženje upućenog predloga za izmenu Uredbe:
Ministarstvo zaštite životne sredine pri raspisivanju konkursa dobije i po 400 predloga projekata i svi su dužni da dostave konkursnu dokumentaciju. Ministarstvo obično finansira samo 50-tak projekata, tako da 350 NVO nepotrebno dostavlja konkursnu dokumentaciju: gube vreme, troše tonere, papire, imaju veće poštanske troškove, nepotrebno rabe kancelarijsku opremu... Mnogo je lakše da organizacije koje po konačnoj rang listi dobiju novac donesu određena originalna dokumenta na uvid ili da se predvidi da donesu kopije i predaju pre potpisivanja ugovora. Na ovaj način 350 organizacija je oslobođeno nepotrebnog gubljenja i vremena i stvaranja materijalnih troškova koje im niko nikada neće priznati. Ovakvom načinom konkurisanja i nadležni organi bi imali mnogo manje posla jer ne bi morali nepotrebno da prebiraju po dostavljenoj dokumentaciji ne bi li ustanovili da li neko formalno ispunjava uslove za dobijanje novca ( po tome da li je dostavio svu traženu dokumentaciju). Nepotrebno je, na primer, dokazivati da imate otvoren račun u nekoj banci i dostavljati kopiju depo kartona. Da li može da se otvori tekući račun u bilo kojoj komercijalnoj banci ili u Upravi za trezor ako se ne potpišete depo karton i ako se ne dostave potrebna dokumenta? Da li će organizacija nadležnom organu dostaviti svoj projekat i broj tuđeg tekućeg računa? Drugi razlog je što neki nadležni organi, kao neki pokrajinski sekretarijati, traže i po 19 ( devetnaest ) dokumenata za konkurisanje. Zašto bi neko nadležnom organu (nepotrebno ) dostavljao dokumentaciju ako ne dobija(e) novac ? Predloženi način je mnogo racionalniji, razumniji i ekonomičniji nego dosadašnji načini raspisivanja i realizovanja konkursa. Još racionalnije i pogodnije za NVO bi bilo kada bi postojala mogućnost da se projekat dostavlja elektronski – poput nedavnog konkursa BOŠ-a , gde se sve kompletno dostavljalo elektronski.
DRUGA PRIMEDBA:
Predviđeni rokovi za raspisivanje konkursa su ili nepotrebni ili predugi.
Primedbe su sledeće:
Član 3A predviđa:
NADLEŽNI ORGAN U ROKU OD 45 DANA OD DANA USVAJANJA BUDŽETA ZA SLEDEĆU KALENDARSKU GODINU, IZRAĐUJE GODIŠNJI PLAN RASPISIVANJA JAVNIH KONKURSA I OBJAVLJUJE GA NA ZVANIČNOJ INTERNET STRANICI ORGANA (U DALJEM TEKSTU: GODIŠNJI PLAN).
Valjda se pri planiranju budžeta prvo planira raspisivanje iks konkursa i za iks konkursa planira toliko i toliko para. Onaj ko predlaže raspisivanje iks konkursa ( jedan, dva,tri, pet .... ) odmah planira i dinamiku raspisivanja konkursa , budžete za pojedine konkurse i sa usvajanjem budžeta tačno se zna šta je usvojeno, čime se automatski usvaja i dinamika raspisivanja konkursa , tako da je ovih 45 dana APSOLUTNO NEPOTREBNO. Ako neki nadležni organ predloži raspisivanje pet konkursa i za njih predvidi dinamiku raspisivanja i budžet, a odobri se budžet samo za tri - zna se koji su konkursi odobreni, kada se raspisuju i koliki su budžeti za njih. Po usvajanju budžeta predlagaču raspisivanja konkursa preostaje samo da podatke dostavi Kancelariji za saradnju sa OCD - tako da nema potrebe naknadno praviti bilo kakav plan.
Danas se radi obrnuto. Prvo se planiraju pare, usvaja budžet i onda se pravi godišnji plan raspisivanja konkursa - što je neracionalno.
KONAČAN PREDLOG: brisati ovaj stav i obavezati predlagača budžeta da predvidi broj konkursa, dinamiku raspisivanja i budžete za pojedine-pojedinačne konkurse.
Član 7
U stavu:
KOMISIJA UTVRĐUJE LISTU VREDNOVANJA I RANGIRANJA PRIJAVLJENIH PROGRAMA U ROKU KOJI NE MOŽE BITI DUŽI OD 60 DANA OD DANA ISTEKA ROKA ZA PODNOŠENJE PRIJAVE
PREDLOG : Rok skratiti na najviše 45 dana - čak i manje
U stavu :
NA LISTU IZ STAVA 4. OVOG ČLANA UČESNICI KONKURSA IMAJU PRAVO PRIGOVORA U ROKU OD 15 DANA OD DANA NJENOG OBJAVLJIVANJA
PREDLOG : Rok skratiti na najviše10 dana
U stavu:
REŠENJE O PRIGOVORU KONKURSNA KOMISIJA DONOSI U ROKU OD 30 DANA OD DANA NJEGOVOG PRIJEMA
PREDLOG: Rok skratiti na 5 ili najviše 10 dana.
Obrazloženje: Na konkurse ne stiže 100, 200 žalbi pa da se predvidi 30 dana. Obično stigne nekoliko i za njihovo rešavanje nije potrebno 30 dana.
Stav:
REŠENJE O PRIGOVORU KONKURSNA KOMISIJA DONOSI U ROKU OD 30 DANA OD DANA NJEGOVOG PRIJEMA se može dopuniti da glasi:
REŠENJE O PRIGOVORU KONKURSNA KOMISIJA DONOSI U ROKU OD 5 (10 ) DANA I SA DONOŠENJEM REŠENJA O PRISPELIM PRIGOVORIMA ODMAH PROGLAŠAVA KONAČNU RANG LISTU
Iza stava :
LISTA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA OBJAVLJUJE SE NA ZVANIČNOJ INTERNET STRANICI NADLEŽNOG ORGANA
Dodati novi stav:
NADLEŽNI ORGAN JE U OBAVEZI DA ELEKTRONSKOM POŠTOM O REZULTATIMA KONKURSA OBAVESTI UDRUŽENJE-UČESNIKA KONKURSA
Obrazloženje:
Konkursima se predviđaju samo obaveze udruženja prema nadležnim organima. Zašto se ne bi predvidela i obaveza nadležnih organa prema udruženjima? Pre svega u konkursu treba predvideti tačan datum objavljivanja rezultata konkursa i obavezu da nadležni organ taj rok striktno poštuje. Zašto bi udruženja morala svakodnevno da pregledaju sajt nadležnog organa , pogotovo što nadležni organ sebi dozvoljava slobodu nepridržavanja objavljenih rokova. Ako udruženja imaju striktnu obavezu da projekt dostave do određenog roka, zašto istu obavezu ne bi imali i državni organi? Udruženja niko ne pita da li imaju subjektivne ili objektivne teškoće da dostave predlog projekta do određenog roka. Isto treba da važi i za nadležne organe .
Pored roka za objavljivanje rezultata, za nadležne organe predvideti i obavezu da elektronskom poštom o rezultatima konkursa obavesti udruženje-učesnika
konkursa - što u današnje vreme i nije neki problem jer najveći deo udruženja dostavi neku e-adresu za komunikaciju.
Zbirno obrazloženje za brisanje ili skraćivanje rokova:
Ako ostane da NADLEŽNI ORGAN U ROKU OD 45 DANA OD DANA USVAJANJA BUDŽETA ZA SLEDEĆU KALENDARSKU GODINU, IZRAĐUJE GODIŠNJI PLAN RASPISIVANJA JAVNIH KONKURSA, ako ostane da KOMISIJA UTVRĐUJE LISTU VREDOVANJA I RANGIRANJA PRIJAVLJENIH PROGRAMA U ROKU KOJI NE MOŽE BITI DUŽI OD 60 DANA , ako se ostavi mogućnost da NA LISTU IZ STAVA 4. OVOG ČLANA UČESNICI KONKURSA IMAJU PRAVO PRIGOVORA U ROKU OD 15 DANA OD DANA NJENOG OBJAVLJIVANJA i da REŠENJE O PRIGOVORU KONKURSNA KOMISIJA DONOSI U ROKU OD 30 DANA OD DANA NJEGOVOG PRIJEMA – dolazi se do cifre od 150 dana ( što je pet meseci). Na sve ovo treba dodati najmanje 15 dana za dostavljanje projekata - tako da prvi konkursi mogu da POČNU DA SE REALIZUJU U NAJBOLJEM SLUČAJU OD 15. juna tekuće godine ako nema poslovičnog kašnjenja i pod uslovom da se ugovori unapred pripreme i brzo potpišu. Ako se na sve napred nabrojano ostavi i vreme za pripremu ugovora, onda prođe sigurno pola kalendarske godine (pola poslovne godine). Obično se u konkursima zahteva da se projektne aktivnosti završe najkasnije do sredine ili kraja decembra - tako da se NVO „zbrzavaju“ ( teraju) da projekat realizuju u kratkom roku. Konkursna procedura prvih konkursa ( uključujući i potpisivanje ugovora i transfer sredstava) treba da se završi najkasnije sredinom ili krajem marta meseca – što bi bilo moguće sa predloženim izmenama.
Predloženi nacrt UREDBE o izmenama i dopunama Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja podešen je samo da državna birokratija opravda svoje postojanje i predložene izmene uopšte na odgovaraju NVO.
TREĆA PRIMEDBA:
Pri raspisivanju konkursa paralelno i posebno raspisivati konkurse za amaterska (volonterske) i profesionalne NVO.
Obrazloženje:
Postoje NVO, naročito u manjim sredinama, koje rade na čist entuzijazam, za razliku od nekih NVO, naročito iz Beograda , koje imaju desetak, petnaestak i više visokostručnih zaposlenih lica – kojima je učestvovanje na konkursima i njihova realizacija JEDINI posao, tako da ove dve kategorije NVO ne bi trebalo „trpati u isti koš“. I za jedne i za druge ( bez zaposlenih i sa zaposlenima) treba napraviti jasno razgraničenje i za obe kategorije budžetom predvideti sredstva. Amaterske (volonterske) NVO praktično nemaju nikakvu šansu pored profesionalnih beogradskih NVO ili „NVO“. To su, po mom mišljenju, NVO preduzeća i za njih bi trebala da važe posebna pravila i da se predvide posebna budžetska sredstva. Ako govorimo o ekološkim NVO, po podacima Ekološkog pokreta Odžaka, ekoloških NVO u Beogradu i Novom Sadu ima oko 1900 – što je oko 35% svih NVO koje su se izjasanile da se bave zaštitom životne sredine. Da li su Beograd i Novi Sad 35 % Srbije ? Profesionalne NVO uglavnom dobijaju najveći novac. Mislim da iz domaćih izvora (budžeta) najveći deo novca treba da dobiju amaterske (volonterske) NVO i NVO iz ruralnih sredina.
ČETVRTA PRIMEDBA:
Pri raspisivanju konkursa predvideti mogućnost konkurisanja za finansiranje i sufinansiranje projekata.
Amaterske (volonterske) NVO uglavnom nemaju novac za sufinansirajući deo i to im je ograničavajući faktor za učestvovanje na konkursima. Ako im JLS ne da garanciju za sufinsirajući deo, NVO praktično ne mogu da konkurišu. Iz ovog razloga mnoge NVO i ne konkurišu. Zbog toga bi i ovde trebalo praviti razliku u odnosu na „NVO preduzeća“. „NVO preduzeća“ obično imaju „u opticaju“ nekoliko projekata , pa „prebijanjem“ sa novcem iz prethodnog projekta pokrivaju (daju garancije) za novi projekat - te na taj način jaki postaju sve jači, dok se amaterske (volonterske) NVO, koliko nam se čini po nezvaničnim podacima, sve više odjavljuju iz APR-a. Umesto da se stvara podsticajno okruženje za rad NVO, naročito malih NVO i NVO iz ruralnih sredina, propisivanjem sve većih obaveza za NVO ( plaćanje zakupa poslovnog prostora koji je u svojini države, plaćanje troškova snabdevača, akcize i RTV pretplate u računima za struju - iako ne potroše ni jedan jedini ili potroše koji kilovat struje, plaćanje obaveza za fiksni telefon u visini do 700 dinara mesečno - iako ne potroše ni jedan jedini impuls ili potroše koji impuls, vođenje knjigovodstva kao da se radi o firmi koja stvara profit, otvaranje računa i u komercijalnoj banci i u Upravi za trezor, propisivanje sufinansirajućeg dela pri raspisivanju konkursa, obično najmanje 20% vrednosti projekta, plaćanje komercijalizovanom APR-u za svaku promenu podataka, plaćanje komercijalnim bankama održavanje računa - a šta održavaju stvarno nam nije jasno, ...) stvara se sve nepodsticajnije okruženje za njihov rad i opstanak – tako da male NVO brzo gube volju da nastave rad i prestaju sa radom. Jedna od nepodsticajnih mera je i nepotrebno slanje konkursne dokumentacije.
Zato predlažem da se za male NVO i NVO iz ruralnih sredina raspisuju konkursi za finansiranje projekata ( raspisivanje konkursa bez obaveze sufinansiranja).
