Aleksandar Jovanović Šuca bio je dugogodišnji, redovan i vrlo pouzdan član Ekološkog pokreta Odžaka. U znak sećanja, u celosti prenosimo tekst Radoslava Medića o Aleksandru Jovanoviću.
Ljubitelji šaha neće više imati priliku da za stolom vide Aleksandra Jovanovića Šucu, kako koncentrisano povlači „drvene vojnike“ za šahosvskom tablom. Preselio se ovaj šahovski strasnik u večnost gde ga odavno već čekaju njegovi prijatelji i rivali : Slavko Ćuk, Vojislav Kurtović, Steva Pastulović, Momir Marković, Dobrosav Marković, Branko Delić , Slobodan Pantović... U pitanju je izuzetna sportska ličnost koja se više od šest decenija bavila ovom umnom igrom i ostavila dubok trag.
Radi se o omiljenom čoveku, velike radoznalosti za sve pojave oko sebe, tako da se Jovanović često nalazio na onim mestima , gde ga niste očekivali. I , kad bi progovorio na takvim skupovima koji nisu imali dodirnih tačaka sa njegovom omiljenom igrom , mogli ste već posle prvih rečenica, prepoznati u njemu radoznali duh čoveka koji hoće sve da zna baš precizno.
Rođen je u selu Ljuborađi u opštini Babušnica. Sa roditeljima, sestrom i dva brata , porodica Jovanović se doseljava u Odžake 1946. godine, u jednom od brojnih „Vlakova bez voznog reda“. Ovde završava osnovnu a potom srednju Ekonomsku školu u Somboru. Kao dobar đak upisuje Ekonomski fakultet u Beogradu 1961. godine. Dok je studirao igrap je za ŠK Partizan gde je upoznao našeg čuvenog šahovskog velemajstora dr Petra Trifunovića. Organizovao je i prvu veliku simultanku u Odžacima na kojoj je bio njegov omiljeni igrač i čovek dr Trifunović.
Šah je bio u njegovim venama i ta njegova odanost i ljubav prema ovoj igri trajala je skoro do poslednjeg dana njegovog sadržajnog života. Prvi njegovi šahovski koraci dogodili su se davne 1956. godine. Bio je Šuca učesnik prvog omladinskog prvenstva ŠK Mladost , osvojivši prvo mesto ispred već spomenutog Slavka Ćuka. Bilo je to nagoveštaj da će ovaj talentovani šahista napraviti značajnu sportsku karijeru u ovom sportu. Jovanović je potom zaigrao i na seniorskom prvenstvu Mladosti koje je osvajao tri puta zaredom.
Posle boravka u Beogradu ponovo se vraća u Odžake i vraća u ŠK Mladost. Bio je u zenitu svojih igračkih moći jer je za redom osvojio još sedam titula prvaka kluba.
Potom su ga životni i sportski izazovi odveli 1970. u Zapadnu Nemačku u kojoj ostaje do 1983.godine. I tamo nije mogao bez šaha pa je nastupao klubove Esenstele i Velbert 1923 iz Esena.
Bio mi je to moj najlepši period u životu . Lepo sam se snašao u novoj sredini koja me je u potpunosti prihvatila. Igrao sam tih dana puno šah koji mi je ispunjavao život. Što bi se reklo disao sam punim plućima - govorio je kasnije Jovanović.
Povratkom u Odžake nastavio je sa velikom strašću igrati šah. Stekao je krajem 80-ih godina prošlog veka i titulu majstorskog kandidata. Pune dve decenije bio je istaknuti član Mladosti, da bi potom prešao u konkurentski ŠK „Miloš Rakić“ iz Ratkova. I tu je bio standardni član ekipe s kojom je ostvario niz zapaženih uspeha.
Sada kad se preselio u carstvo nebesko, možemo mirne duše reći da će Aleksandar Jovanović Šuca, biti upamćen kao jedan od najboljih igrača šaha u našoj opštini, jer mu je karijera trajala više od šest decenija. Obilovala je mnogim uspesima kako u pojedinačnoj tako i ekipnoj konkurenciji.
U znak trajnog sećanja za doprinos razvoju šaha u Odžacima, bilo bi lepo da mu se njegovi šahovski naslednici oduže time što bi ustanovili Memorijal „Aleksandar Jovanović- Šuca“, koji bi vremenom prerastao u tradiciju. Zaslužio je to ovaj redak šahovski strasnik kakvih je bilo malo u istoriji odžačkog sporta. Takva odluka sadašnje generacije Mladosti naišla bi na nepodeljenu podršku sportske javnosti !
22.4.2019. god. Radoslav Medić
