Komentar Izveštaja o sprovedenim javnim konsultacijama...

Osnovna ideja za izradu Akcionog plana za sprovođenje inicijative Partnerstva za otvorenu upravu verovatno je što bolja saradnja javne vlasti i civilnog sektora.

Ekološki pokret Odžaka smatra da je ono što je do sada urađeno samo stvaranje formalnog poboljšavanje ovog odnosa. Da bi došlo do suštinskih, a ne formalnih promena , potrebno je promeniti sistem. Sada je on postavljen naglavačke i treba ga postaviti na noge.

Ekološki pokret Odžaka je dao veći broj predloga za okretanje naglavačke postavljenog sistema i,koliko vidimo iz Izveštaja, otprilike je većina naših predloga odbačena i mi to tumačimo odsustvom želje za suštinske, radikalne ( korenite), fundamentalne ( temeljne) promene.

Da prokomentarišemo neke delove Izveštaja.

Na četvrtoj strani napisano je : Takođe, konstatovano je da ovu inicijativu treba u što većoj meri približiti lokalnim samoupravama, kao i OCD koje rade na teritoriji Srbije, izvan Beograda.

Mi radimo izvan Beograda i baš nas interesuje koliko je NVO, od do sada oko 28.500 registrovanih, znalo za ovu inicijativu? Da li ste je približili većini NVO? Inicijativa je značajna za sve NVO, bez obzira koja im je oblast delovanja. Da li bi o tome mogle da nas obaveste elitne (i verovatno profesionalne) beogradske NVO koje su deo Radne grupe? Po sadašnjem sistemu Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ( kao i sva ostala ministarstva, pokrajinski sekretarijati i JLS) i Kancelarija za saradnju sa OCD su jedan svet, a najveći procenat od oko 28.500 registrovanih NVO su sasvim drugi svet i oni su potpuno odvojeni i međusobno izuzetno slabo komuniciraju, a kad komuniciraju , komunikacija je uglavnom jednosmerna: od javne vlasti ka NVO i to SAMO U SLUČAJU da su NVO potrebne javnoj vlasti - da bi mogla evropskim zvaničnicima da pokažu kako je civilni sektor uključen u ove procese, pa i u proces izrade Akcionog plana za POU. Drugi slučaj jednosmerne komunikacije je javljanje NVO na konkurse pojedinih ministarstava, pokrajinskih sekretarijata ili JLS. Zašto u Izveštaju piše da je na konsultativnim sastancima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu prisustvovalo blizu 40. 35 i 69 učesnika? Ovakvim izveštavanje se prikriva stvarno učešće civilnog sektora, Izveštaj više prikriva nego što otkriva (objektivno izveštava). Vrlo je bitno da se kaže koliko je bilo predstavnika javne vlasti i članova Radne grupe ,sa jedne strane, i izdvoji broj prisutnih NVO van onog broja koji su članovi Radne grupe. Isto tako, trebalo je napisati kolko je NVO poslalo pismene primedbe, predloge, sugestije. Tada bi se videlo stvarno učešće NVO u izradi i ovog i svih ostalih dokumenata.

Da su prethodne tvrdnje EPO-a tačne, potvrdiće i sledeće činjenice iz naše prakse. Mi smo bili učesnici u ovom procesu na osnovu poziva koji smo dobili imejl poštom. Ako smo se odazvali i dali primedbe i predloge ( doduše ne na zvaničnom formularu), mislimo da je bio red da budemo zvanično (lično) obavešteni o objavljivanju Izveštaja, bez obzira, kako vidimo, što je većina naših predloga odbijena. To je primer jednostrane komunikacije: kad vam trebamo – zovete nas, kad završite posao – baš vas briga za Ekološki pokret Odžaka. Drugi primer je svojevremeno potpisivanje Memoranduma o saradnji sa ondašnjim Ministarstvom rudarstva, razvoja i zaštite životne sredine ( ministar Dulić). Ministarstvo je samoinicijativno ponudilo potpisivanje i dostavilo četiri primerka za potpisivanje ( dva za NVO i dva da se vrate ministarstvu) . Smatrali smo da je to želja ministarstva za suštinsku promenu odnosa prema NVO. Ministarstvo se pohvalilo da je potpisano preko 100 memoranduma (112 ili 118). Čemu je služilo i kome je služilo to potpisivanje? Samo ministru Duliću da pokaže EU kako njegovo ministarstvo sarađuje sa NVO. Šta smo mi dobili kao potpisnici? Apsolutno ništa. Samo dva primerka memoranduma za uspomenu da smo bili naivni u verovanju da će se time promeniti odnos javne vlasti i NVO. Ispali smo veći naivci od onih naivaca u Kovačici.

Da bi se ovo promenilo, treba promeniti upravo ono što ste odbacili i to su uglavnom naši predlozi, pa ćemo, zbog šire javnosti, ukratko ponoviti osnovne predloge za postavljanje sistema na noge - gde bi postojala stvarna saradnja javne vlasti i OCD. Ovo što se sada radi liči nam na popuštanje zahtevima EU i to u onoj meri koliko EU „pritiska“ Srbiju da sarađuje sa OCD /NVO.

Početna i odlučujuća stvar je promena Zakona o udruženjima , gde bi NVO mogle da se registruju samo za jednu ili dve oblasti delovanja, a ako je to u suprotnosti sa opštim principom slobode udruživanja i delovanja građana u udruženjima , da se NVO zakonski obavežu da statutom ili prijavom APR-u odrede primarnu i sekundarnu delatnost. Na osnovu ovoga APR bi morao mnogo toga da promeni u svom radu i evidenciji NVO ( detaljno opisano u našem aktu 59/2015 – dostavljeno Kancelariji za saradnju sa OCD). Prvo, morao bi da razvrstava NVO po oblastima delovanja i po opštinama i, drugo, da tako razvrstane NVO prijavljuje odgovarajućem ministarstvu, pokrajinskom sekretarijatu i JLS – koje bi onda pravili baze podataka „svojih“ primarnih i sekundarnih NVO i sačinili mailing listu „svojih“ NVO. Nabrojani organi bili bi obavezni da NVO obaveštavaju o svim dešavanjima, pa i o objavljivanju pomenutog Izveštaja. U eri sve razvijenije informacione tehnologije ovo je svakim danom sve manji problem. Jedini problem je odsustvo volje da se naprave mailing liste. Ministarstva, pokrajinski sekretarijati i JLS bi automatski dobijale kompletne podatke od APR-a o „svojim“ NVO. Naravno, APR bi onda morao da promeni sistem evidentiranja i da ga radi po uzoru na Direktorijum Centra za razvoj neprofitnog sektora ( CRNPS ). Onda bi mogao jednim klikom da dostavi podatke odgovarajućem ministarstvu, pokrajinskom sekretarijatu i JLS. Celokupni Registar udruženja sa imejl adresama bio bi dostavljen Kancelariji za saradnju sa OCD. Da je Kancelarija za saradnju sa OCD zainteresovana za suštinsku saradnju sa NVO, mogla bi, po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, besplatno da zatraži informaciju od drugog državnog organa ( APR-a) i da ima kompletnu bazu podataka, a ne da pravi platformu OCDoskop, na kojoj se od oko 28.500 NVO na spisku nalazi 318 organizacija . 318 od 29.000 !? Zaista malo. Smatramo da javna vlast jednostavno nije zainteresovana za saradnju sa OCD i sarađuje samo onoliko koliko mora u odnosu na pritiske EU. Kada se rešavaju pitanja u ingerenciji pojedinih ministarstava,pokrajinskih sekretarijata, JLS, onda bi se koristile mailing liste tih državnih organa, a ako se radi o opštim pitanjima, značajnim za sve NVO,kao što je ovde u pitanju izrada Akcionog plana za sprovođenje inicijative Partnerstva za otvorenu upravu, onda bi odgovarajući državni organ to radio u saradnji sa Kancelarijom za saradnju sa OCD korišćenjem njihove mailing liste – čime bi većina od 28.500 NVO bile obaveštene o inicijativi.

Glavna promena treba da bude u APR-u ( način registrovanja i razvrstavanja, obaveza dostavljanja podataka navedenim državnim organima) i obaveza državnih organa da o svemu što se dešava obaveštavaju NVO. Tada broj prisutnih na sastancima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu ne bi bio 40, 35 i 69 . Verovatno bi stizalo i mnogo više pismenih primedbi od „običnih“ ( neelitnih NVO), a ne da beogradske profesionalne NVO budu mirođija u svakoj čorbi. Umesto svega ovoga konstatuje se: da se organi državne uprave ne mogu obavezati na postojanje ovakve baze, imajući u vidu da registar udruženja vodi Agencija za privredne registre (APR) u kome se udruženja ne vode prema oblasti kojom se bave. Predloženim izmenama APR bi se od komercijalne agencije pretvorio u servis ostalih državnih organa, a potom bi se državni organi pretvorili u servis građana. Svi pred izbore pričaju da žele osvajanje vlasti da bi bili servis građana. Međutim, to je samo priča, dok je praksa nešto sasvim drugačija. Zašto se organi državne uprave ne bi obavezali da imaju ovakve baze podataka i zašto se komercijalni APR ne bi obavezao da te podatke dostavlja drugim državnim organima ? To je suštinska promena. Kada organi držane uprave imaju mailing listu svojih NVO , jednim klikom bi sve one bile obaveštene o trenutnim dešavanjima. Verujemo da o izradi Akcionog plana POU od oko 28.500 registrovanih NVO nije obavešteno najmanje 95%. CRTA, BOŠ & ostali bi to mogli da ispitaju na osnovu uzorka sa naše „Baze podataka ekoloških NVO u Republici Srbiji“. Tu postoji oko 1.600 imejl adresa.

Vi sve objašnjavate da su obaveštenja i sve informacije postavljene na sajtovima ministarstava, sekretarijata, JLS, agencija, kancelarija, raznih portala ... Mi bi trebali da imamo zaposleno lice koje bi svakodnevno, po ceo dan, samo pretraživalo sve sajtove - ne bi li došlo do korisnih informacija. Predloženim izmenama korisne informacije bi NVO stizale „na noge“, odnosno u elektronske poštanske sandučiće. Najveći deo od oko 28.500 registrovanih NVO su čiste volonterske NVO i ne mogu se ni u kom slučaju uporediti sa određenim brojem profesionalnih beogradskih NVO. Okruženje u kome rade neke beogradske i provincijske NVO su nebo i zemlja. Zašto bi mišljenja relativno male grupe ekskluzivnih beogradskih NVO bila relevantnija od mišljenja svih ostalih NVO? Radi se, kako je svojevremeno napisao predsednik Ekološkog pokreta Vrbasa Ratko Đurđevac, o beogradizaciji, odnosno o pojavi da u svim ovim promenama uglavnom učestvuju jedne te iste beogradske NVO - može se slobodno reći: beogradska NVO preduzeća.

Nešto o transparentnom ili „transparentnom“ finansiranju NVO i kriterijumima za dodelu budžetskih sredstava.

U Izveštaju je pogrešno protumačen predlog EPO-a da transakcije NVO budu internetski vidljive. Naravno da su se primedbe EPO-a odnosile samo na transakcije budžetskih sredstava – kako u pravcu priliva, tako i u pravcu odliva, odnosno da se zna ko je koliko dobio i za šta je sve trošio.Što se tiče političkih stranaka, partija i pokreta za njih bi trebalo da važi pravilo da SVE transakcije moraju biti vidljive , bez obzira o kom subjektu se radi i pri prilivu i pri odlivu sredstava. Za stranke ovo predlažemo da se ne bi desilo da pojedine stranke imaju crne fondove od 150.000 ili 170.000 evra, a da funkcioneri te stranke, koji su držali te crne fondove, kasnije budu ministri. Ova obaveza za stranke bi bila prvi korak za uvođenje reda u državi i prvi korak i uslov svih uslova u borbi protiv korupcije.

U vezi kriterijuma za ocenjivanje projekata udruženja u Izveštaju se kaže: dat je komentar u vezi sa problemom dodeljivanja finansijskih sredstava tek osnovanim („partijskim i fiktivnim“) NVO. I to je primedba EPO-a. U Izveštaju se kao opravdanje za odbacivanje ove primedbe navodi: Izbor programa/projekata vrši se na osnovu brojnih drugih kriterijuma navedenih u članu 4. Uredbe. Ti kriterijumi u Uredbi su nedovoljni i uopšteni. Ovu primedbu smo dali na osnovu izjave jednog insajdera iz redova članova četiri komisije koji su „ocenjivale“ vrednosti ovogodišnjih projekata na Javnom konkursu za sufinansiranje projekata udruženja u opštini Odžaci ( mada je tako bilo i 2015. i 2014.). On je rekao da je na sastanak te komisije, u kojoj je on radio, stigao gotov spisak sa upisanim sumama za pojedina udruženja. Od drugog insajdera smo saznali ko je komisijama „sugerisao“ način raspodele, odnosno naredio način raspodele. Takvi bi trebalo na idu na sud, a ne da i dalje budu u vlasti. Naravno, komisija ( i komisije) su onda „objektivno“ vrednovale projekte i „dodelile“ budžetska sredstva. „Slučajno“ su najveće sume dobile novoformirane NVO čiji su osnivači članovi vladajuće stranke i većina tih „osnivača“ radi u organima JLS. Zato je žalba na „objektivnost“ raspodele budžetskih sredstava stigla do do Upravnog inspektorata pri Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Da je ovakva situacija samo u opštini Odžaci – ni po jada. U kontaktima sa kolegama iz NVO širom Srbije znamo da je ovo praksa u velikom broju opština. Kancelariji za saradnju sa OCD Ekološki pokret Odžaka je dao svoj predlog kriterijuma za vrednovanje projekata i RADA NVO i za uzvrat tražio da nam se dostavi neki primerak pravilnika za finansiranje NVO, iz koga bi mogli da vidimo još koji kriterijum koji bi onda ugradili u naš predlog. Odgovor Kancelarije za saradnju sa OCD nikada nije stigao. Pitamo se da li je i to saradnja sa OCD?

Za sada toliko. Imamo komentare i na neke druge konstatacije u Izveštaju, ali bi za te komentare trebalo isto ovoliko ili više prostora.

Akcioni plan se pravi za period od dve godine. Jedna od te dve godine je praktično prošla , tako da se Akcioni plan pravi za jednu godinu. Kako se to zove pravim imenom? Zove se: Radimo da se kaže da nešto radimo. Stvara se iluzija da svi kao nešto rade,svi se trude da se stvori okvir za bolju i lakšu saradnju vlasti i građana, ulažu se veliki napori kroz održavanje raznih sastanaka, traže se mišljenja „mnogobrojnih“ udruženja, a u međuvremenu svima iz državnih organa i profesionalnih NVO , koji aktivno učestvuju u ovome, teče radni staž, svi redovno primaju plate, a to što dokument kasni – to nema veze. To je neblagovremeni i neefikasan rad svih koji u ovom poslu učestvuju. Akcioni plan će se praktično primenjivati samo u 2017. godini (ako se uopšte bude primenjivao). Slična situacija je i sa Strategijom za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period od 2016. do 2020. godine. Strategija se pravi za period od 5 godina, a moći će da se primenjuje samo četiri.

Predstavnici vlasti i NVO iz Radne grupe treba dobro da se zamisle da li je ovo dobar rad i da li su predložene mere u Akcionom planu samo čista kozmetika. Ekološki pokret Odžaka se zalaže za suštinske promene u vidu temeljne promene sistema, odnosno istovremene i sinhronizovane promene više zakona – što bi za posledicu imalo bitne promene obaveza i odnosa javne vlasti prema građanima, NVO i OCD .

Pošto je od perioda 2016. i 2017. godine prošlo skoro polovina vremena, predlažemo da odmah započnete izradu Akcionog plana za sprovođenje inicijative Partnerstva za otvorenu upravu za period 2018. do 2019. i da taj posao završite do kraja 2017. godine.

Preuzmite Izveštaj o sprovedenim javnim konsultacijama akcionom planu za sprovođenje inicijative partnerstvo za otvorenu upravu za period od 2016. Do 2017. godine

Share this article

Tagovano

O nama

Ekološki pokret Odžaka osnovan je 14.9.2004. godine za naseljeno mesto Odžaci. Statutom Ekološkog pokreta Odžaka bila je predviđena mogućnost da se u naseljenim mestima opštine Odžaci osnivaju podružnice...

Pročitaj ceo tekst

Poslednje vesti

Poslednji komentari

Podrška