Ekološki pokret Odžaka

Ekološki pokret Odžaka

Ekološki pokret Odžaka deluje od novembra 2004. godine u oblasti ekologije, zaštite životne sredine i razvijanja svesti pojedinaca o značaju održivog razvoja.

epologoEkološki pokret Odžaka je prošle godine, povodom 17. novembra - Dana ekoloških pokreta, napisao komentar u kome je izneo svoja viđenja o nekim problemima sa kojima se sreću ekološke organizacije.

Čitanjem pomenutog komentara posle godinu dana, koji je inače prošle godine izazvao veliku pažnju i objavljen na više portala, može se konstatovati da je stanje apsolutno isto. Da podsetimo o čemu smo pisali: o ostvarivanju prava iz Zakona o zaštiti životne sredine i Arhuske konvencije „da učestvujemo u donošenju odluka“, da se usvoje dva modela pravnih akata za praktičnu primenu Arhuske konvencije koje je predložio Arhus centar Kragujevac, da se u budžetskim u fondovima za zaštitu životne sredine formiraju upravljačka tela u kojima bi participirali ekolozi, Ministarstvu životne sredine smo uputili sedamdesetak predloga za jačanje kapaciteta ekoloških NVO, postavili smo pitanje čemu je služilo potpisivanje Memoranduma o saradnji sa ondašnjim Ministarstvom za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, tražili smo da se sistemski reši finansiranje osnovnih materijalnih troškova ekoloških NVO i predložili da se ekološke NVO umreže i umrežene ostvare veći uticaj na vođenje politike zaštite životne srdine od opštinskog do republičkog nivoa.

Ovih dana na jednom skupu, gde je, između ostalog, bilo reči  o Arhuskoj konvenciji, rečeno da građani malo znaju o njoj. Problem nije što su građani slabo upoznati sa pravima koje im daje Arhuska konvencija. Mnogo je veći problem što o Arhuskoj konvenciji uopšte nisu upoznate ni mnoge ekološke organizacije - koje bi, po prirodi stvari, o tome trebalo obavezno da znaju mnogo, mnogo više od „običnih“ građana i da te iste građane upoznaju sa tim pravima. 

Odakle nam tvrdnja da ekološke organizacije nisu upoznate ilu nemaju pojma da Arhuska konvencija uopšte postoji?

Ekološki pokret Odžaka je u jeku prikupljanja nedostajućih kontakt podataka za svoju „Bazu podataka ekoloških NVO u Republici Srbiji“ i pri  telefoniranju uzgredno pitamo da li zastupnici pojedinih NVO koje se bave  ekološkom problematikom znaju šta je Arhuska konvencija. Uobičajeno pitanje je : „A šta je to?“. Postavljanje takvog  pitanja govori samo za sebe. Jasno je da smo jako daleko od primene Arhuske konvencije.

Prigodni datumi, kao što je 17. novembar – Dan ekoloških organizacija, prilika je da se sumiraju rezultati o proteklom radu ili govori o planovima i iznesu  mišljenja.

U proteklih sedam godina rada Ekološkog pokreta Odžaka urađeno je dosta toga , ali o tome nećemo sada. Govorićemo o onome što nije urađeno i šta bi trebalo raditi da se pozicija ekoloških organizacija bitno poboljša.

Za vreme predizborne kampanje za vanredne lokalne izbore u opštini Odžaci, u januaru 2010. godine, bilo je veliko zadovoljstvo gledati  čelnike ondašnjeg Privremenog organa kako su  na sve strane vodili računa o našoj lokalnoj životnoj sredini.

U tom poslu se naročito isticao ondašnji predsednik Privremenog organa gospodin Veroljub Marković, inače  ondašnji i sadašnji predsednik OO Demokratske stranke. Dok si lupio dlan o dlan, gospodin Veroljub Marković, nekoliko dana pošto je postavljen na mesto predsednika Privremenog organa , kako smo zvanično obavešteni od načelnika Opštinske uprave opštine Odžaci Dragana Kovačevića,  od ministra Olivera Dulića , od novca iz akcije «Očistimo Srbiju», nabavio je tri miliona dinara, a od Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj još 300.000 dinara . Novac je bio namenjem saniranju deponija u opštini Odžaci.Naknadno je, koliko nam je poznato, za istu namenu, odlukom Skupštine opštine Odžaci , iz Fonda za zaštitu životne sredine opštine Odžaci, izdvojeno još 750.000 dinara.

Prosto je čoveku bilo milo da na ekranu vidi gospodina Veroljuba Markovića u društvu sa direktorom akcije «Očistimo Srbiju»  Milanom Kinđićem  kako nas obaveštavaju o toku akcije uređenja deponije u Ratkovu i najavi sličnih akcija u ostalim mestima. Dok su se pomenuta gospoda nama obraćala sa ekrana,  u pozadini, kao slučajno - verovatno zbog pojačavanja utiska izgovorenih reči, brekće buldožer JKP «Usluge» i sređuje ono što prethodna vlast nije bila u stanju godinama da sredi. Poruka je bila vrlo jasna: «Vidite kako mi brzo i efikasno nabavljamo novac i kako brzo i efikasno radimo. Kod nas nema šale». Najavljeno je da će posle sanacije deponije slediti nasipanje terena zemljom i sađenje drveća, tako da će posle toga deponija izgledati malte ne  kao park.

Slično je bilo i sa nabavkom kontejnera za primarnu selekciju sekundarnih sirovina, pre svega PET ambalaže i papira. Tu je glavnu ulogu imao gospodin Miloš Pejčić iz G17plus.
Prethodna bajka bila je «žvaka» za  birače da glasaju za efikasne i sposobne. Pomenuta gospoda su uspela u svom naumu i došli su na vlast.

Da li je dolazak na vlast sam sebi svrha i cilj?

Trebalo bi da nije. Kada osvojite vlast trebalo bi da nastavite ono što ste započeli u predizbornoj kampanji i pokažete narodu da ste ozbiljna i odgovorna vlast i da se držite datih obećanja. Da li je tako ili ne  pokazaćemo na primeru deponija u Ratkovu, Karavukovu i Srpskom Miletiću.

Ovih dana Ekološki pokret Odžaka je obišao deponiju u Ratkovu, koja je po izveštaju JKP «Usluge» iz Odžaka sanirana 18-26.11.2009.,  i utisak je takav da čoveka uhvati jeza od onoga što vidi. «Saniranje» deponije obuhvatilo je i ograđivanje prostora gde bi posle sanacije  trebalo da se odlaže komunalni otpad.Obrazloženje za postavljanje ograde je : «kako bi se pravilno i planski deponovao otpad» ( citat iz izveštaja JKP «Usluge»). Postavljeni su betonski stubovi i žičana mreža. Teren van ograde je verovatno trebao da se naspe zemljom i pošumi.

Kakvu smo sliku zatekli pri obilasku deponije, ili ,bolje rečeno, ratkovačkog smetlišta?

Na mestu gde prestaje asfalni put koji vodi do deponije   počinje deponija, iako do pomenutog ograđenog  prostora, koji je  navodno trebao da bude mesto za «pravilno i plansko deponovanje otpada»,  ima nekoliko stotina metara.Kada dođete do «ulaska» u deponiju, ne znate gde se nalazi deponija:unutar ograde ili van nje. Stanje je isto sa obe strane. Verovatno  unutrašnjost deponije pune zvaničnici Mesne zajednice Ratkovo koji izvoze smeće, a deponovanje otpada van ograde verovatno vrše građani po sistemu: «Gde god zgodno mesto nađeš...». Ograda je polomljena na nekoliko mesta, posađeno drveće nagnuto na sve strane, depresija u koju je trebalo da se se slaže otpad je poplavljena, a po površini pliva hiljade PET flaša i balona i raznog otpada. Kada sve ovo pogledate, postavite pitanje šta radi ova vlast?

Potrošili su silne pare, a stanje je isto kao i pre predizborne kampanje. Možda je i gore, a uzrok tome je postavljena ograda. Postavljena ograda ne dozvoljava da se deponija puni sa puta, a raskvašeni put ne garantuje da možete prići i ući u  deponiju, tako da građani, koji inače ne bi ni smeli samostalno  da izvoze smeće, jednostavno istresaju otpad tamo gde im je najzgodnije. Postavljamo pitanje šta rade silni zaposleni u Odelenju  za inspekcijske poslove? Šta radi član Opštinskog veća zadužen za ekologiji? Za šta on prima 17.000 mesečno?Zašto su dozvolili da se ponovo stvori divlja deponija?Koliko puta je obišao deponije po naseljima?  Od rukovodioca  Odelenja  za inspekcijske poslove zvanično  ćemo tražiti podatke koliko je prijava  za celu opštinu Odžaci podneto protiv građana koji neovlašćeno deponuju smeće van prostora koji su predviđeni za  odlaganje otpada. Broj podnetih prijava možemo unapred da pogodimo.

Slične rezultate obilaska imali smo i u Karavukovu, koju smo posetili zajedno sa predstavnikom  tamošnjeg Ekološkog društva «Pčela» .Po izveštaju JKP «Usluge» iz Odžaka ova deponija sanirana je 10.12.2009.-19.01.2010.godine. Tamo je situacija bilo još gora, jer je deponija bila zapaljena i  stvarao se kilometarski, gusti dim. I tu je deponija udaljena od «ulaza» nekoliko stotina metara, ali  izbacivanje otpada praktično počinje od druma Karavukovo-Bogojevo.

U Srpskom Miletiću smo konstatovali da se velike količine PET ambalaže  nalazi na deponiji kao otpad, što ukazuje da je potrebno jako puno raditi na propagiranju primarne selekcije sekundarnih sirovina. Pre svega treba povevećati broj kontejnera, pojačati propagandnu kampanu kojom bi se građanima ukazalo na značaj selekcije i, što je najvažnije, da izvršna i zakonodavna vlast promene Odluku o komunalnim delatnostima i nateraju inspektore da se ,konačno, «umešaju» u svoj posao. Dok Ekološka zadruga «Odžačanka» iz Odžaka nema dovoljne količine PET ambalaže za svoj redovan i održivi rad, dotle  je građani  galantno bacaju na tone i tome niko ne želi da stane na put. Još jednom pitamo: Šta radi član Opštinskog veća zadužen za ekologiju?

Ostale deponije nismo obilazili, ali verujemo da sitauacija nije ništa bolja.

Postavljamo pitanje zašto su trošene milionske sume novca u teškoj ekonomskoj situaciji kada se stanje uopšte nije promenilo u odnosu na raniji period. Pozivamo predsednika opštine Predraga Cvetanovića, predsednika Skupštine opštine Odžaci Miloša Pejčića, Veroljuba Markovića, ondašnjeg predsednika Privremenog organa opštine Odžaci i sadašnjeg člana Opštinskog veća opštine Odžaci, Milana Orlića, člana Opštinskog veća zaduženog za ekologiju, da sa rukovodiocem Odelenja za inspekcijske poslove Robertom Svilarom i predsednicima saveta mesnih zajednica Ratkovo, Karavukovo i Srpski Miletić, uz neizostavno  pozivanje i prisustvo  ministra dr  Olivera Dulića i  Milana Kinđića iz Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja, obiđemo deponije u Ratkovu, Karavukovu i Srpskom Miletiću.

 Običaj je Ekološkog pokreta Odžaka da uz konstatovanje postojećeg stanja  predloži mere  sa kojima bi se mogli postići bolji rezultati.

 Rešenje je  da se, što smo predlagali i pre nekoliko godina,a sada ponavljamo, da se  po hitnom postupku donese nova, kvalitetna  Odluka o komunalnim delatnostima - što je jedini i pravi  put za rešavanje pitanja uređenja deponija i sprečavanje nastanka divljih deponija,  gde bi se do tančina rešilo  postupanje sa svim vrstama otpada i selekcijom otpada, a naročito obaveze građana i uvođenje njihovog rigoroznog kažnjavanja za nesavesno postupanje. Jedini način da se izradi kvalitetna Odluka o komunalnim delatnostima je da se organizuje  kvalitetna javna rasprava i da svoje mišljenje iznesu sve zainteresovane strane, a ne da se ovako  ozbiljno pitanje prepušta isključivo Odelenju za urbanizam, stambeno-komunalne , imovinsko-pravne poslove i zaštitu životne sredine. Da je ovo Odelenje radilo kako treba ne bi došlo do današnje situacije.

Isto tako, treba postaviti pitanje odgovornosti izvršne i zakonodavne vlasti i Odelenja za inspekcijske poslove, jer zbog njihove neodgovornosti, neefikasnosti i nemara biće potrebno novo saniranje «saniranih» deponija. Samo se pitamo ko će sada dati novac?

Posle učešća na okruglom stolu „Aktivnosti za ostvarivanje prava iz Arhuske konvencije“, koji je Ekološki pokret Odžaka  organizovao 13.12.2013. godine u Odžacima, Ratko Đurđevac, predsednik Ekološkog pokreta Vrbasa  (EPV),  u tekstu BRUKA SA PRIMENOM ARHUS KONVENCIJE U SRBIJI najavio je davanje predloga  mera za pokretanje sa „mrtve Arhus tačke“. U ime Ekološkog pokreta Vrbasa Ratko Đurđevac je na sajtu EPV-a  potpisao  i objavio otvoreno pismo prof. dr  Zorani Mihajlović, ministarki Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, u kojem je u vidu pet tačaka i obimnog obrazloženja izneo 

„ Mišljenja i predloge  mera Ekološkog pokreta Vrbasa za primenu Zakona o potvrđivanju Arhuske konvencije“, odnosno predloge mera za pokretanje sa „mrtve Arhus tačke“.

Odmah na početku moramo da kažemo da smo od tih najavljivanih predloga očekivali mnogo,  mnogo više. 

Gđi Gordani Đukić, direktorici Informativnog centra Odžaci

Gospođo Đukić,

Moram da naglasim da ovaj komentar pišem sam i sa pozicije predsednika Ekološkog pokreta Odžaka, a razlog je Vaše gostovanja na TV K 25 povodom 39. rođendana Ibnformativnog centra Odžaci i Svetski dan slobode medija. Cilj pisanja komentara je da Vas zamolim, kao direktora Informativnog centra Odžaci - Javnog servisa opštine Odžaci, da ukinete medijski marak koji ste uveli.

Ekološki pokret Odžaka je  do sada nebrojano puta ukazivao na huligansko ponašanje u parku «Ites»  u Odžacima i na stalno uništavanje igračaka (urbanog mobilijara) i klupa. Zatraženo je od nadležnih da u noćnim časovima vrše češće kontrole. Najčešći posetioci u tom periodu su maloletna lica  i nije jasno kako se ne može sprečiti njihovo okupljanje u  kasnim noćnim, ili, bolje rečeno, u ranim jutarnjim časovima, jer je rezultat ovakovog okupljanja, pored destrukcije, i pravljenja velike galame zbog koje  stanari okolnih zgrada ne mogu da spavaju.

Ovih dana ponovo je došlo do eskalacije nasilja nad nedužnim «inventarom» parka. Ekološka patrola  Ekološkog pokreta Odžaka obišla je park pre nekoliko dana  i snimila stanje igračaka i klupa  sa namerom da na  nadležne apeluje da se do Dana planete  ili Evropskog dana parkova  urbani mobilijar i klupe dovedu u funkcionalno stanje.

Međutim, za vreme poslednjeg vikenda  nastavljeno je sa vandalskim  ponašanjem i poslednja  «žrtva» je bila livena, gusana i ubetonirana klupa. Huligani su polomili klupu i  odneli  u sredinu parkovske površine ispred OŠ «Branko Radičevič», da bi je dan-dva kasnije premestili na drugo mesto. Znajući ranije slučajeve , možemo da pretpostavimo kako će završiti i ova klupa – neko će je odneti i prodati otpadu . Ako se razaranje nastavi ovim tempom,  uskoro u parku neče biti ni mobilijara ni klupa. Ovo je jedini park u gradu  i omiljeno mesto za okupljane dece i starijih osoba. Deca dolaze da se igraju, dok stariji, uglavnom penzioneri, dolaze da se malo odmore.

Žrtva huligana i vandala  je i OŠ»Branko Radičević». U donjem holu ispred škole maloletnici stalno igraju fudbal i «žrtva» ovako organizovanih fudbalskih utakmica  su stakla na vratima i prozorima škole. Za godišnju  zamenu stakala na školi  možda se daje  više novca nego što se daje  za održavanje kulturnih manifestacija u gradu, a sve se , na ovaj ili onaj način, plaća iz budžeta opštine Odžaci.

Vinovnici vandalizma i huliganstva uglavnom se znaju i nije jasno kako nadležni ne mogu da spreče ovakvo ponašanje. Tokom predizborne kampanje  omladinske mreže više partija aktivno su učestvovale u predizbornim aktivnostima svojih partija i stranaka u kojima su davana  obećanja  da ćemo živeti u lepšem, mirnijem i uređenijem gradu.

Ekološki pokret Odžaka  stoga poziva omladinske mreže Demokratske stranke, G17 plus, Srpske radikalne stranke, Socijalističke partje Srbije, Srpske napredne stranke, Mlade LDP-a  i omladince ostalih stranaka i  partija da pomognu da se otkriju vinovnici ovih nemilih događaja. Direknu štetu imaće upravo mladi ljudi, jer danas-sutra, kada budu imali decu, neće imati gde da izvedu  svoje dete da se bezbedno igra.

Ekološki pokret Odžaka izvršio je  20. 6. 2010. inspekciju većeg broja kontejnera za sakupljanje PET ambalaže i limenki  u Odžacima i ustanovio da odziv građana za odlaganje ovih sekundarnih sirovina sve bolji, na čemu im se Ekološki pokret Odžaka zahvaljuje, ali je evidentno da  građani treba da ulože mali, dodatni napor kako bi radnici Ekološke zadruge «Odžačanka» imali što manje problema  i da njihov posao u perspektivi dobije dimenziju ekonomičnosti i  održivosti.

Građanima Odžaka, ali i ostalih mesta u opštini, upućujemo novi apel za skidanje čepova i gaženje PET ambalaže istovetnim tekstom koji smo uputili  18. marta ove godine. Tekst glasi:

"U ranijim  obraćanjima  građanima  Ekološki pokret Odžaka apelovao je da se PET ambalaža  odlaže u namenske kontejnere, da se pre ubacivanja  sabije (zgazi) i tako sabijena, odnosno zgažena ubaci u kontejner. Takođe smo  apelovali da se u nameske kontejnere ubacuju isključivo  plastične flaše i baloni na kojima postoji oznaka PET.

Dosta građana se pridržava ovih apela, ali ima i onih drugih koji smatraju da su to kontejneri za odlaganje smeća i u kontejnere bacaju  sve i svašta, što stvara velike probleme radnicima koji sakupljenu i presuju PET ambalažu.

Obilaskom radnika Ekološke zadruge "Odžačanka" ustanovili smo da veliki problem radnicima  predstavljaju flaše na kojima se nalazi čep. Bez obzira što presa ostvaruje pritisak od 120 bara , flaše i baloni sa čepom onemogućavaju presovanje, tako da je   jedan radnik iz grupe , umesto da radi neki korisniji posao,  mora biti zadužen  isključivo za skidanje čepova,  što umanjuje efekte rada  grupe. Koliki je problem dobro zatvorena flaša ili balon govori podatak da ako preko takve flaše ili balona pređe kamion flaša neće pući. Za flaše i balone sa čepom postoje samo dva rešenja pre presovanja: ili PET ambalaža mora da ide na bušilicu, što Ekološka zadruga «Odžačanka» nema, ili se moraju skidati čepovi.

Da bi pomogli radnicima Ekološke zadruge «Odžačanka» da  što efikasnije presuju sakupljenu PET ambalažu, apelujemo na građane da  sa flaše ili balona skinu čep, flašu ili balon zgaze i da čep ne vraćaju na flašu, odnosno balon.Skinute čepove možete  ubaciti u isti kontejner gde se ubacuju flaše ili baloni ili da  ih sakupljajte u kesu i kada se nakupi dovoljna količina, kesu zavežite i ubacite u kontejner za sakupljanje PET ambalaže. Sakupljene čepove u kesi  radnici mogu lako da odvoje od PET ambalaže.

Ako se radnicima Ekološke zadruge «Odžačanka» skidanjem čepova pomogne da ubrzaju proces presovanja, ostaće im više vremena za redovno pražnjenje kontejnera - što će  doprineti da se izbegnu ranije situacije  da se kontejneri prepune, odnosno PET ambalaža ostavlja  na i pored kontejnera, pa  tu ambalažu raznosi vetar – što stvara ružnu sliku.

Na kraju, još jednom da ponovimo apel: molimo  građane da pre ubacivanja PET ambalaže u namenski  kontejner sa flaše ili balona skinu čep, flašu ili balon zgaze i da na flaše ili balone NE VRAĆAJU  skinute čepove".

Uz prethodno citirani tekst dodajemo:

Na lokalnu samoupravu apelujemo da se što pre donese odluka o korišćenju sredstava iz Fonda za zaštitu životne sredine, da se iz tih sredstava odobri novac za kupovinu  uložaka za kontejnere, što bi znatno ubrzalo pražnjenje kontejnera i da se  nekim projektom ili na neki drugi način nađu sredstva za kupovinu vozila koje bi omogućilo da se u jednom prohodu isprazni nekoliko kontejnera, a ne da se to radi postojećim vozilom, gde se PET ambalaža iz svakog kontejnera pojedinačno odvozi do mesta za presovanje, što je potpuno neracionalno i što će moći da se radi dok projekat finansira UNHCR. Čim prestane taj način  finansiranja,  sakupljanje PET ambalaže i limenki biće potpuno neisplativo i projekat će istog dana postati neodrživ.

Ekološki pokret Odžaka je u više navrata objavio da je,  pre nekoliko godina,  pri poseti Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj čuo mišljenje, doduše nezvanično i privatno, da su jedini načini da se narod «dovede u red»  JAVNA OSUDA i NOVČANO KAŽNJAVANJE.

Neverovatno I

Ovaj komentar posvećen je Goranu Kajdiću iz Karavukova - malom čoveku koji je učinio veliko delo za Karavukovo.

Godinama unazad svi putnici koji  su iz Odžaka išli  drumom prema Bogojevu preko Karavukova , državnoj granici sa Hrvatskom i Evropskoj uniji, prešavši most na Kanalu DTD  kod Karavukova, na stotinak metara od prvog reda kuća, mogli su da vide ogromnu  divlju deponiju neposredno uz drum , koja je i često gorela i stvarala velike stubove gustog dima. Godinama su građani Karavukova sami sebi pravili velike probleme ne poštujući odluku da se smeće odlaže na zvaničnom  smetlištu koje se nalazi nekoliko stotina metara dalje i, što je vrlo bitno, do kojeg postoji asfaltiran put. Naravno, bilo je mnogo lakše istovariti smeće neposredno posle skretanja sa druma Karavukovo-Bogojevo.

Strana 53 od 57

O nama

Ekološki pokret Odžaka osnovan je 14.9.2004. godine za naseljeno mesto Odžaci. Statutom Ekološkog pokreta Odžaka bila je predviđena mogućnost da se u naseljenim mestima opštine Odžaci osnivaju podružnice...

Pročitaj ceo tekst

Poslednje vesti

Podrška