Spisak zanimljivih i korisnih knjiga, priručnika, časopisa i tekstova

• Grupa autora, «Enciklopedija životne sredine i održivog razvoja», Beograd, Ecolibri I.P., 2003.
• Grupa autora, «Ekološke radionice za osnovne škole - priručnik za nastavnike», Beograd, COWI, 2003.
• Grupa autora, «Ekološke aktivnosti za srednje škole - priručnik za profesore», Beograd, COWI, 2003.
• Marina Ilić, Saša Miletić, «Moja prva knjiga o životnoj sredini, otpadu i reciklaži», Beograd, Uprava za zaštitu životne okoline, 2001.

Ostale:

• Van Cleave Pratt J. (1989) Biology for Every Kid, John Wiley and Sons. Inc. New York
• Grupa autora (1977): Gorani i pošumljavanje. NIP Mala poljoprivredna biblioteka, Beograd.
Dražić D. (1999): Neke napomene o čemu treba voditi računa pri izvođenju akcija podizanja zelenih površina u urbanim zonama. (separat). Institut za šumarstvo, Beograd.
• Matanović.V,: «Ekološka sekcija», Vodič za nastavnike, Beograd, 1999.
• Matanović V, Matović M. (1997): Škola u prirodi-šuma i livada. Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije i UNICEF. Beograd, 1996.Mihajlov M., Punjić-Antić D., Tasić C. (1991): Priručnik za prikupljanje lekovitog bilja. Institut za lekovito bilje Josif Pančić, Beograd.
• Ranđelović N., Stamenković V. (1995): Priručnik o lekovitom bilju. Savez učeničkih zadruga Beograd-Leskovac.
• Ekobilten: Bilten Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda
• Adamović N.: Prirodne Čarolije, «Interpress», Beograd, 2002.
• Grupa autora: Opšta enciklopedija, «Prosveta», Beograd, 1986.
• Dakić T., Puhalo Ž.: Hajde da se igramo, «Art-Book», Beograd, 2002.
• Zapletal M.,:Riznica igara, «Tampograf», Novi Sad, 1997.
• Marinković S. i saradnici: Škola u prirodi, Kreativni centar, Beograd, 1995.
• Đuričić A., Miletić A.: Preko sveta, Eko fond, Užice, 2002.
• Lalović-Batanović V., Janjević-Popović V.: «Tragom prirode», Beograd, 2003.
• Pecić M.: Ura kultura, priručnik za (pod) razumevanje domaćeg vaspitanja – za uzrast od 6-12 godina (zdravstvena ura kultura, ura kultura tela, ura kultura ishrane, ekološka ura kultura), Učiteljski fakultet, Beograd, 2000.
• Matanović V., Lazić E., Salonski S.: Škola u prirodi – Tara, Kopaonik, Fruška gora, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Kreativni centar, Beograd, 1996.
• Brun G., Gačanović B., Vasić V., Mandić R., Matanović V., Skendžić M., Stamatović O., «Zeleni putokazi», Beograd, Predškolska ustanova «Vračar», 1995.
• Gačanović B., «Ekološka početnica», Beograd, 1991.
• Grupa autora, «Domaćinstvo bez otrova», Beograd, Ecolibri I.P., 1993.
• Grupa autora, «Eko bajke», Subotica, Eko Yu radio Subotica, 1996.Gupa autora, «Kako deca mogu spasti zemlju», Beograd, Ecolibri I.P., 1994.Išin-Tomić J., «Čuvari prirode», Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.Ekološke radionice za osnovne škole - priručnik za nastavnike», Beograd, COWI, 2003.
• Grupa autora, «Ekološke aktivnosti za srednje škole - priručnik za profesore», Beograd, COWI, 2003.
• Marina Ilić, Saša Miletić, «Moja prva knjiga o životnoj sredini, otpadu i reciklaži», Beograd, Uprava za zaštitu životne okoline, 2001.

Znanjem čuvamo vodu

Voda igra važnu ulogu u životu čoveka. U našim narodnim pesmama i pripovetkama voda se češće pominje nego hleb, ili odelo i obuća, nego kuća ili njiva. Osim toga što je potrebna za piće, za pranje , za plovidbu- ili upravo zbog toga, zapisao je naš Nobelovac Ivo Andrić, oko nje se stvorio neki oreol misterije. Ona dolazi odmah posle sunca, ili uporedo s njim.

Voda je kolevka celokupnog života na Zemlji i, kao bitan sastojak svih živih bića, igra presudnu ulogu u ekosistemu. Voda je istovremeno uslov života, životna sredina i sredstvo za proizvodnju. Osnovna karakteristika vode na Zemlji je njeno neprekidno kruženje, zbog čega je neiscrpni prirodni izvor.

Voda pokriva zemljine površine.Ukupne količine vode na Zemlji, uključujući podzemne vode i vodenu paru u atmosferi, procenjuje se na oko 160 miliona kubnih kilometara. Jedan kubni kilometar sadrži milijardu kubnih metara odnosno hiljadu milijardi litara- ove podatke navodimo zbog toga da biste stekli utisak o koliko ogromnoj masi je reč.

Međutim, i pored ovolikog obilja vode na našoj “plavoj” Planeti , za zadovoljavanje vlastitih bioloških i tehnoloških potreba, čoveku je dostupan samo vrlo mali deo. Naime, čak 97 odsto vode nalazi se u okeanima i slanim morima, a oko dva odsto je zamrznuto u polarnim ledenim kapama i glečerima, tako da je u obliku dostupne, slatke vode, svega oko 1,5 miliona milijardi kubnih metara u vodotocima i u podzemnim vodama. Zato naučnici upozoravaju da nedostatak upotrebljive vode može da postane ograničavajući faktor života i proizvodnje.

Predviđanja ukazuju na svetsku krizu u narednom milenijumu. Ona crnja, čak nagoveštavaju ratove zbog vode. U mnogim svetskim gradovima voda se već pije samo flaširana, a oko polovine čovečanstva oskudeva u vodi.

Zbog naglog porasta broja stanovnika na Zemlji, demografske eksplozije kako kažu stručnjaci, sa ubrzanim procesima urbanizacije i industrijalizacije, posebno sve intenzivnije poljoprivredne proizvodnje i uništavanja šuma, potrebe za vodom postaju svakim danom sve veće. Već danas se, spravom, postavlja pitanje kako u budućnosti osigurati čoveku, životinjama i biljkama dovoljno kvalitetne vode.

Sadašnje stanje vodnih resursa je kritično i ugrožava čovečanstvo. Vodu najviše zagađuju ljudske aktivnosti: industrija, termoelektrane,prerada ruda, poljoprivreda, saobraćaj, komunalne delatnosti, proizvodnja i prerada nafte. Svake godine se u mora i okeane baca 6,5 miliona tona otpadaka, na primer. Ili, jedan od četiri Evropljanina pije vodu u kojoj je nivo nitrata viši od dozvoljenog maksimuma od 25 miligrama po litru.

Osnovna karakteristika vode na Zemlji je njeno neprestano kruženje, koje je posledica toplotnog delovanja Sunca i termičke dinamike atmosfere. Pod dejstvom sunčeve energije, svakoga dana ispari velika količina čiji se veći deo ponovo vraća u mora i okeane, a manji deo kao padavine raspodeljuje se po kopnu, napajajući izvore i jezera, omogućavajući život.

Poznati francuski akademik Žan Rostan ukazuje da su brojne reke zagađene stalnim izlivanjem kanalizacije i otpadnih industrijskih voda, više ili manje toksičnih (otrovnih) u njihove tokove, što naravno direktno utiče na zdravlje ljudi , ugrožava biljni i životinjski svet u njima. Nastaju pomori riba, štete za ribolov, poljoprivrednu proizvodnju, turizam.

Zemljište - podloga života

Kada smo u prirodi i posmatramo okolinu retko se setimo da svega što vidimo ne bi bilo da nije one čvrste podloge na kojoj i mi živimo, da nije zemlje. Pojam zemlja ima više značenja: to je naša Planeta, država, tle, podloga ili njiva. Često se kaže majka zemlja. Da li ste se pitali zašto?
Verovatno, jer se zemlja voli, zbog toga što daje i zato što je plodna. Zemlja odnosno zemljište kažu da može da bude plodno i blagorodno, a predmet je izučavanja u mnogim naukama: geologiji, agronomiji, geografiji, ekologiji. Šta je zemljište i kako nastaje?
Zemljište se obrazuje raspadanjem stena pod zajedničkim uticajem klime i živog sveta. Ono ima svoj postanak ( genezu) i svoj razvoj (evoluciju), pa je po tome slično živim bićima. Zemljište iz koga kopnene biljke upijaju mineralne materije rastvorene u vodi, nastalo je u dugom procesu razvoja Zemljine kore. Uticajem klimatskih faktora, temperature, vode i vetra, stene su se potpuno mrvile. Na tim, usitnjenim stenama rasle su, umirale i raspadale se sitne biljke. Mešavina njihovih ostataka i mineralnih čestica stena obrazovala je sloj organske materije, humus. Zahvaljujući humusu obrazovan je sloj zemljišta koji ima svojstvo plodnosti. Humus poboljšava i termička, vazdušna i vodna svojstva zemljišta.

šta je to zaštita prirode i neki podaci o zaštiti prirode kod nas:
nacionalni parkovi, njihove veličine, položaj i osnovne informacije o živom svetu u njima -

Ugrožene biljke i životinje

Da li znate da je i buba-mara na listi ugroženih životinjskih vrsta kod nas? Svaki primerak ovog ljupkog insekta za koga ljudi veruju da donosi sreću, izuzetno je dragocen. Mislite o tome kada ih vidite u prirodi ili kada vam slete na ruku.

Životinje

Nagli porast stanovništva!
Svakog dana na Zemlji ima sve više stanovnika. Svim tim ljudima je potreban prostor da bi mogli da žive. Tato se oni useljavaju na prostore koji su već nečiji domovi – domovi biljaka i životinja. Seku šume, a divlje predele ispunjavaju kućama i radnjama.

Šta se dešava?
Doseljavanjem na novu teritoriju, ljudi često ugrožavaju biljke i životinje. Pošto više nema mesta gde bi mogle da žive – one počinju da nestaju. Neke čak i izumiru – što znači da sve umiru i zauvek nestaju sa Zemlje.

Šta može da se dogodi?
Mi uživamo u slikama i pričama o dinosaurusima koji su živeli na Zemlji pre mnogo miliona godina. Oni su izumrli. To može da se dogodi i slonovima, zebrama, žabama, leptirima, mnogim pticama... ili nekim drugim životinjama ako ne budemo pažljivi.

Naš zadatak!
Hajde da sačuvamo Zemlju da ostane zelena i zdrava, sa milionima divnih stvorenja!
Možeš i ti da pomogneš. Čitaj tekstove i knjige o ekologiji i zaštiti životne sredine, slušaj lepe emisije o životinjama, biljkama i ljudima. Trudi se da misliš na ekološki ispravan način.

Drvo

Najmanje drvo na svetu-"Palčić"drvo
Da li možete da pogodite koliko je najmanje drvo na svetu? Zamislite, nije veće od palca! Živi na dalekom severu Kanade, iznad polarnog kruga, gde "stanuju" vetrovi koji nose sve pred sobom.
Nije čarobno, ali je zato vrlo lepo i ljupko. Visoko je samo 2-3 cm i jedva da je nešto više od cveća koje ga okružuje. Zove se patuljasta artička vrba. Ima iste mace kao vrbe koje rastu kod nas pored reka, u parkovima i baštama.

Najveće drvo na svetu
Najveća živa bića na zemlji su sekvoje u Sekvoja nacionalnom parku u Kaliforniji, SAD. Jedna od njih, nazvana general Šerman, visoka je 83 metra, a obim stabla je 24,11 metara na visini od 1,53 metra iznad tla.

Najstarije drvo
Reč je o boru vrste «Pinus longaeva» , starom 4600 godina zvanog Metuzalem, koji raste u kalifornijskom lancu Sijera Nevade u SAD.

Drvo najvećeg obima ..
Baobab tuče sve rekorde u obimu. Njegovo stablo u obliku kupe može da dostigne i do 10m u prečniku.

Drvo - tvrđava
Nekada su stanovnici Kimre, Mode i Borda, sela u Čadu, Afrika, zidali u prostranom granju kaučukovog drveta ili kapoka utvrđenja da bi se odbranili od pljačkaških bandi.

Sveto drvo
U celom svetu postoji uspomena na neko džinovsko drvo-prvobitno drvo, koje se uzdizalo iz središta zemlje do neba, a oko njega su se oblikovali vasiona i svet: ono je sjedinjavalo tri sveta. Njegovi koreni su dosezali do podzemnih provalija, a najviše grane su doticale vrhove neba. Drvo je omogućilo da se udiše vazduh, darovalo je svoje plodove stvorene pomoću sunca i vode, koju je crpela iz tla. Preko njega sa neba je sišla munja od koje su ljudi napravili vatru-drvo je izvor života i obnavljanja!

Egipat- sveta misirska smokva
Skandinavija - jasen
Indija- ašvata
Kina- uspravno drvo- kijenmu, stoji u središtu carstva i sveta
Meksikanci - kosmičko drvo, koje "izbija" iz trbuha boginje zemlje u petoj dimenziji je prostora, koje spaja visinu i dubinu
Afrika- dogenska kilena, balanza iz Bambare, Ase Dahomejaca
predačko drvo- boravište bogova i ljudi
Amerika- pojedini američki narodi verovali su da je sveto drvo mesto njihovog rađawa
Grčka- Dodonina proročanstva, prenošena treperenjem lišća Zevsovog hrasta

Ekologija nas uči da volimo druga i drugaricu, uči nas da volimo sve biljke i životinje, prirodu koja je oko nas. Svako dete koje upozna ekologiju nikada više neće gaziti travu ni lomiti grane ni uništavati ptice. Ekologija je da odbraniš prirodu. Ekologija: oikos na starogrčkom jeziku znači dom, a logos znači nauka. Ekologija je, znači, nauka o našoj kući- Planeti na kojoj svi živimo.
Ustvari ekologija izučava odnose živih bića i sredine u kojoj žive, kao i međusobne odnose živih bića...

Ekologija je, pre svega, način života.

Ekološka svest i savest

Ekološka svest i savest se baš kao i svaka svest nalazi uvek uz tebe i neprekidno te pita da li je tvoj postupak dobar. Kada pružiš ruku da otkineš granu , pa se trgneš, kad kreneš da prodrmaš mlado tek zasađeno stablo pa se predomisliš, kada pomisliš da zafrljačiš kesu sa smećem kroz prozor, pa se postidiš – znači da sve vreme nad tvojim postupcima bdi tvoja ekološki kulturna savest i opominje te da sve to ne treba da radiš, da si ti ekološki misleća mlada osoba.

Lanac ishrane

U prirodi je sve povezano. Kroz lanac ishrane se ostvaruje kruženje materije i proticanje energije. Na početku svakog lanca ishrane je biljka. I tako, recimo, biljku pojede životinja (biljojed) na primer ovca, a tu životinju opet pojede neka druga životinja recimo vuk ili pak čovek, a vuka ili čoveka pojede starost... Truljenjem, uz pomoć gljiva i bakterija, svi ovi organizmi se mineralizuju u zemlji. Zatim ih biljke ponovo uzimaju kao hranu. I to je jedan od lanaca ishrane.

Životna sredina

Ako pažljivo posmatramo živi svet vidimo da neke biljke žive na kamenu, druge na pesku ili traže neko plodnije zemljište. Neke se ptice gnezde visoko na stablu, druge u žbunju. U prirodi se razlikuje vodena, vazdušna (uključujući i kopno) i zemljišna životna sredina.

Životna sredina je prostor na kome je moguć opstanak živih organizama. Granice između njih nisu tako oštre. Postoje organizmi čiji je život vezan za dve životne sredine: na primer, žaba koja živi na kopnu i u vodi – s toga i pripada grupi koju nazivamo vodozemci.

Adaptacija (prilagođavanje uslovima života)

Sva živa bića se prilagođavaju uslovima života na nekom staništu da bi opstala. Neke životinje menjaju boju perja, krzna, zavisno od godišnjeg doba. Bela koka je bela samo zimi, a već u proleće je smeđa. Ta pojava se zove zaštitna boja. Medved i žabe, na primer, padaju u zimski san, da bi izbegli nepovoljne životne uslove.

Evolucija

To je pojava u osnovi veoma nalik adaptaciji samo što su te promene koje se dešavaju kod živih bića, a usled uslova sredine, trajne. Tako su se morske ribe, na primer, evolucijom prilagodile (adaptirale) uslovima života u slanoj vodi, dok slatkovodne ribe ako se nađu u slanoj vodi uginu.

Ekološka ravnoteža

Svako biće ima mesto u prirodi. Niko nije savršen. Tako na, primer, sićušni insekt koji oprašuje biljke značajan je za prirodu kao i slon, koji se hrani biljem. U prirodi postoji ravnoteža. Jedni su lovci (čaplja), drugi plen (žaba), ali plena (žaba) mora da bude uvek više nego lovaca (čaplji).
Čovek najčešće remeti ravnotežu u prirodi da bi povećao svoje bogatstvo. Tako je i istrebio i uništio mnoge biljne i životinjske vrste.

Životno stanište

To je mesto-stan gde neko živo biće stanuje, a gde mu uslovi odgovaraju: ima dovoljno hrane, vode, toplote, sunca. Svako pojedinačno mesto u životnoj sredini odlikuje se određenim životnim uslovima. Na planeti ne postoje dva indentična staništa, kao ni dva ista čoveka, ni dve iste biljke, toliko je sve raznovrsno.

Grad, selo, naselje i u njima kuće su čovekovo neposredno životno stanište.

Fotosinteza

Ovo je baš teška reč!? A i nije naša!? Fotos na staro-grčkom znači svetlost, a sinteza znači stvaranje nečeg novog.

Svaka biljka predstavlja jednu zelenu fabriku. Radnici u toj fabrici su sitna zelena zrnca(hlorofil), koja se nalaze u zelenim delovima biljaka. Da bi ta fabrika radila, potrebni su joj sunce, ugljen dioksid, voda i mineralne materije, koje biljka uzima iz zemlje. Zelena fabrika radi ceo dan, od svitanja do zalaska sunca. Biljka kroz male otvore na listu, iz vazduha, uzima za čoveka štetni ugljendioksid, a u vazduh ispušta tako potrebni kiseonik. Zato se za šume kaže da su pluća planete.

Životna zajednica

Svi koji žive na jednom staništu čine životnu zajednicu: biljke, životinje, gljive i mikroorganizmi. Oni zavise od uslova koje stanište nudi: dovoljno prostora, vode, hrane i vazduha, podnošljiva temperatura i dovoljna količina svetlosti.

Biosfera

Biosfera je reč grčkog porekla. Bios znači život,a sfairos lopta. Znači život na lopti, u ovom slučaju, sveukupni život na našoj Planeti.

Ako se, na primer, naša Planeta uporedi sa jabukom, omotač koji sadrži sveukupni nama poznati život bio bi tanji od sloja kožure na ovoj voćki. Biosfera je ustvari sfera života koju sačinjavaju atmosfera (vazduh), hidrosfera (vodeni pokrivač zemlje) i litosfera (tlo, stene, površina Zemlje) sa naseljenim živim organizmima.

Gornja granica biosfere se nalazi na visini od 10-12 km od površine Zemlje, a donja u kopnu na dubinama do 2-3 km, pa i preko toga.

Biljni pokrivač (vegetacija)

Sve zajednice biljaka koje pokrivaju neki deo Zemlje.

Proizvođači

Organizmi koji proizvode organske materije (hranu) od mineralnih materija, ugljen dioksida i vode, a uz pomoć Sunčeve svetlosti. U prvom redu to su biljke.

Razlagači

Organizmi koji kao hranu koriste uginule biljke, životinje ili njihove delove. Oni na suprot biljkama razlažu organske materije do mineralnih materija kako bi biljke ponovo mogle da ih koriste.

Zagađivači

Sve materije sa štetnim posledicama za životnu sredinu i bića koja je naseljavaju.

Zagađivanje

Prisustvo zagađujućih materija u vodi, vazduhu i zemljištu.

Reciklaža

To je proces (nešto što traje) prerade već jedanput upotrebljne materije (papir, staklo, plastika, guma i sl.), a radi njenog ponovnog korišćenja.Reciklažom se manje zagađuju voda, vazduh, voda i zemljište, a takođe i štedi energija.

Kisele kiše

Kada termoelektrane sagore ugalj da bi se proizvela električna energija i kada automobili troše benzin, nevidljivi gasovi se oslobađaju i odlaze u vazduh. Neki od ovih gasova mogu da se pomešaju sa vodom i tada voda postaje kisela, kao sok od limuna ili sirće.

Ono što može da se dogodi je da ti gasovi dospeju u kišne oblake, gde se pomešaju sa kišom ili snegom, i tako kiselina pada na zemlju. To je takozvana kisela kiša.

Kisela kiša je izuzetno štetna za biljke, reke i jezera i sva živa bića koja žive u njima. Na nekim mestima ubijaju šume, a zagađuju i vodu, koju životinje i ljudi koriste za piće.

Istraživači

(u tvojoj školi i mestu gde živiš možda već postoji neki ekološki pokret ili organizacija, koje organizuju «škole u prirodi» ili neke druge načine neposrednog upoznavanja života u prirodi)

Koliko organizacija pokušava da spase Zemlju?
a) nijedna
b) tri ili četiri
v) stotine

Postoje stotine organizacija koje se bave spasavanjem Zemlje! Ako ti je zaista stalo do Zemlje i ako želiš nešto da učiniš da pomogneš Zemlji, šta bi mogao da učiniš?
Možeš, na primer, kao što to je to sada u modi da šetaš okolo sa tablom na kojoj bi pisalo «Meni je stalo do Zemlje, molim razgovarajte sa mnom».

Ili možeš da svojim vršnjacima, porodici i komšijama pričaš o spasavanju Zemlje. Ali, postoji i lakši način!?

Možeš da se uključiš u rad neke organizacije, koja se bavi zaštitom životne sredine. Ove organizacije su sastavljene od ljudi, koji kao i ti brinu šta će biti sa Zemljom. Oni vrlo naporno rade da zaštite zemlju i uvek su dobrodošli oni, koji hoće da im pomognu u tome.

Neke od ovih organizacija ili društava imaju i posebna interesovanja – zaštitu reka i mora ili životinja ili sadnju drveća. Druge organizacije se bave svim onim što ima veze sa budućnošću životne sredine. Sve te organizacije veoma su važne i korisno je znati za njih.

U našem Ministarstvu možeš dobiti kontakt podatke za neke od tih organizacija. Piši im i proveri da li imaju neke posebne programe za decu. Ako nemaju, predloži im da naprave takav program. Ponekad je i to dovoljno, pa da nešto počne.

Ekološka patrola

(kao član moći ćeš zajedno sa tvojim drugarima da «patrolirajući» štitiš prirodu
U Beogradu i još nekim gradovima u Srbiji formirane su ekološke patrole. Prvu takvu patrolu osnovala je pokojna glumica Olga Poznatov i po njoj su one na opštini Stari Grad u Beogradu i dobile ime. U Rumi, na primer, Ekološka patrola koja je osnovana u saradnji Ekološkog pokreta i lokalnih škola, o rezultatima svoga patroliranja obaveštava građane preko Radio Rume.

Jedna ekološka, dečija patrola bi mogla da, oko Nove godine, patrolira gradom i opominje ljude da ne kupuju jelke koje su u šumi posečene bez korena.

Ekološka sekcija

(sa svojim školskim drugovima upoznaj najbližu okolinu, brini o školskom dvorištu, istražuj...)
U školama u Srbiji već postoje i rade ekološke sekcije. Zajedno sa svojim nastavnicima učenici u okviru aktivnosti ekološke sekcije brinu o svom školskom dvorištu, učionicama, ali i neposrednoj okolini škole.

Ekologija nas uči da volimo druga i drugaricu, uči nas da volimo sve biljke i životinje, prirodu koja je oko nas. Svako dete koje upozna ekologiju nikada više neće gaziti travu ni lomiti grane ni uništavati ptice. Ekologija je da odbraniš prirodu. Ekologija: oikos na starogrčkom jeziku znači dom, a logos znači nauka. Ekologija je, znači, nauka o našoj kući- Planeti na kojoj svi živimo.
Ustvari ekologija izučava odnose živih bića i sredine u kojoj žive, kao i međusobne odnose živih bića...

Ekologija je, pre svega, način života.

Ekološka svest i savest

Ekološka svest i savest se baš kao i svaka svest nalazi uvek uz tebe i neprekidno te pita da li je tvoj postupak dobar. Kada pružiš ruku da otkineš granu , pa se trgneš, kad kreneš da prodrmaš mlado tek zasađeno stablo pa se predomisliš, kada pomisliš da zafrljačiš kesu sa smećem kroz prozor, pa se postidiš – znači da sve vreme nad tvojim postupcima bdi tvoja ekološki kulturna savest i opominje te da sve to ne treba da radiš, da si ti ekološki misleća mlada osoba.

Lanac ishrane

U prirodi je sve povezano. Kroz lanac ishrane se ostvaruje kruženje materije i proticanje energije. Na početku svakog lanca ishrane je biljka. I tako, recimo, biljku pojede životinja (biljojed) na primer ovca, a tu životinju opet pojede neka druga životinja recimo vuk ili pak čovek, a vuka ili čoveka pojede starost... Truljenjem, uz pomoć gljiva i bakterija, svi ovi organizmi se mineralizuju u zemlji. Zatim ih biljke ponovo uzimaju kao hranu. I to je jedan od lanaca ishrane.

Životna sredina

Ako pažljivo posmatramo živi svet vidimo da neke biljke žive na kamenu, druge na pesku ili traže neko plodnije zemljište. Neke se ptice gnezde visoko na stablu, druge u žbunju. U prirodi se razlikuje vodena, vazdušna (uključujući i kopno) i zemljišna životna sredina.

Životna sredina je prostor na kome je moguć opstanak živih organizama. Granice između njih nisu tako oštre. Postoje organizmi čiji je život vezan za dve životne sredine: na primer, žaba koja živi na kopnu i u vodi – s toga i pripada grupi koju nazivamo vodozemci.

Adaptacija (prilagođavanje uslovima života)

Sva živa bića se prilagođavaju uslovima života na nekom staništu da bi opstala. Neke životinje menjaju boju perja, krzna, zavisno od godišnjeg doba. Bela koka je bela samo zimi, a već u proleće je smeđa. Ta pojava se zove zaštitna boja. Medved i žabe, na primer, padaju u zimski san, da bi izbegli nepovoljne životne uslove.

Evolucija

To je pojava u osnovi veoma nalik adaptaciji samo što su te promene koje se dešavaju kod živih bića, a usled uslova sredine, trajne. Tako su se morske ribe, na primer, evolucijom prilagodile (adaptirale) uslovima života u slanoj vodi, dok slatkovodne ribe ako se nađu u slanoj vodi uginu.

Ekološka ravnoteža

Svako biće ima mesto u prirodi. Niko nije savršen. Tako na, primer, sićušni insekt koji oprašuje biljke značajan je za prirodu kao i slon, koji se hrani biljem. U prirodi postoji ravnoteža. Jedni su lovci (čaplja), drugi plen (žaba), ali plena (žaba) mora da bude uvek više nego lovaca (čaplji).
Čovek najčešće remeti ravnotežu u prirodi da bi povećao svoje bogatstvo. Tako je i istrebio i uništio mnoge biljne i životinjske vrste.

Životno stanište

To je mesto-stan gde neko živo biće stanuje, a gde mu uslovi odgovaraju: ima dovoljno hrane, vode, toplote, sunca. Svako pojedinačno mesto u životnoj sredini odlikuje se određenim životnim uslovima. Na planeti ne postoje dva indentična staništa, kao ni dva ista čoveka, ni dve iste biljke, toliko je sve raznovrsno.

Grad, selo, naselje i u njima kuće su čovekovo neposredno životno stanište.

Fotosinteza

Ovo je baš teška reč!? A i nije naša!? Fotos na staro-grčkom znači svetlost, a sinteza znači stvaranje nečeg novog.

Svaka biljka predstavlja jednu zelenu fabriku. Radnici u toj fabrici su sitna zelena zrnca(hlorofil), koja se nalaze u zelenim delovima biljaka. Da bi ta fabrika radila, potrebni su joj sunce, ugljen dioksid, voda i mineralne materije, koje biljka uzima iz zemlje. Zelena fabrika radi ceo dan, od svitanja do zalaska sunca. Biljka kroz male otvore na listu, iz vazduha, uzima za čoveka štetni ugljendioksid, a u vazduh ispušta tako potrebni kiseonik. Zato se za šume kaže da su pluća planete.

Životna zajednica

Svi koji žive na jednom staništu čine životnu zajednicu: biljke, životinje, gljive i mikroorganizmi. Oni zavise od uslova koje stanište nudi: dovoljno prostora, vode, hrane i vazduha, podnošljiva temperatura i dovoljna količina svetlosti.

Biosfera

Biosfera je reč grčkog porekla. Bios znači život,a sfairos lopta. Znači život na lopti, u ovom slučaju, sveukupni život na našoj Planeti.

Ako se, na primer, naša Planeta uporedi sa jabukom, omotač koji sadrži sveukupni nama poznati život bio bi tanji od sloja kožure na ovoj voćki. Biosfera je ustvari sfera života koju sačinjavaju atmosfera (vazduh), hidrosfera (vodeni pokrivač zemlje) i litosfera (tlo, stene, površina Zemlje) sa naseljenim živim organizmima.

Gornja granica biosfere se nalazi na visini od 10-12 km od površine Zemlje, a donja u kopnu na dubinama do 2-3 km, pa i preko toga.

Biljni pokrivač (vegetacija)

Sve zajednice biljaka koje pokrivaju neki deo Zemlje.

Proizvođači

Organizmi koji proizvode organske materije (hranu) od mineralnih materija, ugljen dioksida i vode, a uz pomoć Sunčeve svetlosti. U prvom redu to su biljke.

Razlagači

Organizmi koji kao hranu koriste uginule biljke, životinje ili njihove delove. Oni na suprot biljkama razlažu organske materije do mineralnih materija kako bi biljke ponovo mogle da ih koriste.

Zagađivači

Sve materije sa štetnim posledicama za životnu sredinu i bića koja je naseljavaju.

Zagađivanje

Prisustvo zagađujućih materija u vodi, vazduhu i zemljištu.

Reciklaža

To je proces (nešto što traje) prerade već jedanput upotrebljne materije (papir, staklo, plastika, guma i sl.), a radi njenog ponovnog korišćenja.Reciklažom se manje zagađuju voda, vazduh, voda i zemljište, a takođe i štedi energija.

Kisele kiše

Kada termoelektrane sagore ugalj da bi se proizvela električna energija i kada automobili troše benzin, nevidljivi gasovi se oslobađaju i odlaze u vazduh. Neki od ovih gasova mogu da se pomešaju sa vodom i tada voda postaje kisela, kao sok od limuna ili sirće.

Ono što može da se dogodi je da ti gasovi dospeju u kišne oblake, gde se pomešaju sa kišom ili snegom, i tako kiselina pada na zemlju. To je takozvana kisela kiša.

Kisela kiša je izuzetno štetna za biljke, reke i jezera i sva živa bića koja žive u njima. Na nekim mestima ubijaju šume, a zagađuju i vodu, koju životinje i ljudi koriste za piće.

Istraživači

(u tvojoj školi i mestu gde živiš možda već postoji neki ekološki pokret ili organizacija, koje organizuju «škole u prirodi» ili neke druge načine neposrednog upoznavanja života u prirodi)

Koliko organizacija pokušava da spase Zemlju?
a) nijedna
b) tri ili četiri
v) stotine

Postoje stotine organizacija koje se bave spasavanjem Zemlje! Ako ti je zaista stalo do Zemlje i ako želiš nešto da učiniš da pomogneš Zemlji, šta bi mogao da učiniš?
Možeš, na primer, kao što to je to sada u modi da šetaš okolo sa tablom na kojoj bi pisalo «Meni je stalo do Zemlje, molim razgovarajte sa mnom».

Ili možeš da svojim vršnjacima, porodici i komšijama pričaš o spasavanju Zemlje. Ali, postoji i lakši način!?

Možeš da se uključiš u rad neke organizacije, koja se bavi zaštitom životne sredine. Ove organizacije su sastavljene od ljudi, koji kao i ti brinu šta će biti sa Zemljom. Oni vrlo naporno rade da zaštite zemlju i uvek su dobrodošli oni, koji hoće da im pomognu u tome.

Neke od ovih organizacija ili društava imaju i posebna interesovanja – zaštitu reka i mora ili životinja ili sadnju drveća. Druge organizacije se bave svim onim što ima veze sa budućnošću životne sredine. Sve te organizacije veoma su važne i korisno je znati za njih.

U našem Ministarstvu možeš dobiti kontakt podatke za neke od tih organizacija. Piši im i proveri da li imaju neke posebne programe za decu. Ako nemaju, predloži im da naprave takav program. Ponekad je i to dovoljno, pa da nešto počne.

Ekološka patrola

(kao član moći ćeš zajedno sa tvojim drugarima da «patrolirajući» štitiš prirodu
U Beogradu i još nekim gradovima u Srbiji formirane su ekološke patrole. Prvu takvu patrolu osnovala je pokojna glumica Olga Poznatov i po njoj su one na opštini Stari Grad u Beogradu i dobile ime. U Rumi, na primer, Ekološka patrola koja je osnovana u saradnji Ekološkog pokreta i lokalnih škola, o rezultatima svoga patroliranja obaveštava građane preko Radio Rume.

Jedna ekološka, dečija patrola bi mogla da, oko Nove godine, patrolira gradom i opominje ljude da ne kupuju jelke koje su u šumi posečene bez korena.

Ekološka sekcija

(sa svojim školskim drugovima upoznaj najbližu okolinu, brini o školskom dvorištu, istražuj...)
U školama u Srbiji već postoje i rade ekološke sekcije. Zajedno sa svojim nastavnicima učenici u okviru aktivnosti ekološke sekcije brinu o svom školskom dvorištu, učionicama, ali i neposrednoj okolini škole. O tome, šta sve mogu ekološke sekcije, pa i tvoja ukoliko postaneš član, više

O nama

Ekološki pokret Odžaka osnovan je 14.9.2004. godine za naseljeno mesto Odžaci. Statutom Ekološkog pokreta Odžaka bila je predviđena mogućnost da se u naseljenim mestima opštine Odžaci osnivaju podružnice...

Pročitaj ceo tekst

Poslednje vesti

Poslednji komentari

Podrška