Lepo je kada čelnici lokalne samouprave upute nekome poziv za novogodišnji koktel. To bi trebalo da znači da vas poštuju i da imaju nekog respekta prema vašim aktivnostima. Bilo bi dobro da je tako. Međutim, u slučaju Ekološkog pokreta Odžaka istina je ipak malo drugačija.
Ekološkom pokretu Odžaka bi bilo mnogo značajnije da su poštovanje i respekt pokazali rešavanjem bar nekoliko od mnogobrojnih zahteva koje je tokom prošle godine podneo, sa namerom da se uspostavljanjem istinske saradnje postignu rezultati koji bi bili korisni kako za lokalnu zajednicu tako i za Ekološki pokret Odžaka.
Osnovni korak trebalo je da bude potpisivanje Memoranduma o saradnji (ili: Memoranduma o razumevanju ili Protokola o saradnji).
Za Ekološki pokret Odžaka je od vitalnog značaja bilo regulisanje finansiranje osnovnih materijalnih troškova kroz tzv. liniju 481 i to po modelu opštine Senta - kako je predložio Ekološki pokret Odžaka. Predlog je dat za sve organizacije civilnog društva.
Drugi zahtev od čijeg je rešavanja Ekološki pokret Odžaka mnogo očekivao bio je predlog za usvajanje dva modela pravnih akata za praktičnu primenu Arhuske konvencije koje je predložio Arhus centar Kragujevac. Usvajanje ovih akata stvorili bi se mehanizmi za realno učestvovanje Ekološkog pokreta Odžaka i, što je mnogo značajnije, građana u proces vođenje zaštite životne sredine formiranjem Saveta za zaštitu životne sredine ( “Zelenog saveta“), uvođenjem „Zelenog telefona“, postavljanjem „Zelenog ombudsmana“ i obezbeđivanjem „Zelene stolice“ u lokalnom parlamentu, sa obavezom predsednika SO Odžaci da predsednika Saveta za zaštitu životne sredine obavezno poziva na zasedanje lokalnog parlamenta kada se razmatraju pitanja iz oblasti zaštite životne sredine. Za petnaestu sednicu SO Odžaci predsednik SO Odžaci navodno nije primio zahtev Ekološkog pokreta Odžaka, mada je uredno predat preko pisarnice bar desetak dana pre održavanja sednice i nekoliko dana pre zakazivanja sednice. Ako tada navodno nije primio, postavljamo pitanje i njemu i predsedniku opštine Predragu Cvetanoviću, kao čelnom čoveku Opštinskog veća kome smo ovaj zahtev dva puta podneli na razmatranje, zašto taj naš zahtev nije razmatran ni na sledećih sedam zasedanja SO Odžaci, niti je Ekološki pokret dobio bilo kakav odgovor Opštinskog veća?
Velika očekivanja su bila i od odluke da se formira Komisija za saradnju sa nevladinim, humanitarnim i ostalim organizacijama. Na predlog Ekološkog pokreta Odžaka odluka je doneta (ovo je jedini naš zahtev koji je usvojen), ali se na formiranje Komisije čekalo nekoliko meseci i , koliko nam je poznato, do sada imenovana Komisija nije uradila ništa, sem što je održala konstitutivni sastanak. Ono što je žalosno je da većinu u toj Komisiji čine partijski kadrovi. Takođe, žalosno je da Ekološki pokret Odžaka, kao inicijator i predlagač za formiranje Komisije, nije dobio mesto u njoj. Formiranje Komisije trebalo je da posluži da OCD preko nje artikuliše svoje probleme i predloge za njihovo rešavanje. Partijskom većinom to je u startu onemogućeno.
Gostujući u emisiji Radija D 65 Miloš Pejčić, predsednik SO Odžaci, govoreći o rezultatima i dostignućima lokalne samouprave, naveo je kao pozitivan rezultat lokalne samouprave i dva obraćanja predsednika Ekološkog pokreta Odžaka odbornicima Skupštine opštine Odžaci. Ekološki pokret Odžaka bi se složio i to ocenio kao nešto pozitivno da je bilo rezultata. Može Ekološki pokret Odžaka da nastupi i sto puta u lokalnom parlamentu, ali ako nema konkretnih rezultata - sve je uzaludno gubljenje vremena . Međutim, dva modela pravnih akata koje je EPO predložio ni dan-danas nisu došli na dnevni red Skupštine opštine Odžaci, iako je od tada održano sedam sednica SO Odžaci. Miloš Pejčić , dalje govoreći u istoj emisiji o nevladinom sektoru, rekao je „da ne moraju da budu u politici da bi menjali društveni sistem“ i da svi zajednički treba da učestvujemo u tom procesu. Sa ovom ocenom bi se složili da je od mnogobrojnih zahteva, predloga, inicijativa,… Ekološkog pokreta Odžaka većina razmatrana i donete odluke. Nažalost, nevladin sektor se ni o čemu ne pita i sve je u rukama, kako u „Politici“ napisa jedan diplomirani politikolog, „ samodovoljnih“ lokalnih političara. Bilo bi nam drago da u budućem periodu nevladin sektor istinski može da utiče na društvene tokove. Gospodin Pejčić i lokalni političari bi trebalo da nevladinom sektoru stvore mehanizme sa kojima bi mogao da utiče na političare u kreiranju politike u svim oblastima života (zaštita životne sredine, mladi, kultura, obrazovanje, sport,…).
Ekolozi, pčelari, lovci i ribolovci su još pre formiranja Fonda za zaštitu životne sredine tražili da se pri formiranju Fonda odmah uvede i neko upravljačko telo. Naravno, pojedini lokalni manipulanti, kojima ovaj Fond služi za pranje para za stranačke ili lične potrebe , to nisu dozvolili, pa su sva prava data Odelenju za urbanizam,
stambeno-komunalne i imovinsko-pravne poslove i zaštitu životne sredine - što pruža neograničene mogućnosti za pljačku ovog Fonda, pogotovo što je do informacija o radu Fonda veoma teško doći.
Važna problematika koja tokom protekle godine nije rešena je upravljanje otpadom. Nepotrebno se troše sredstva za navodne sanacije seoskih deponija. U proteklom periodu ( od Privremenog organa do danas) potrošeno je oko 5.150.000,00 dinara za sanaciju deponija, a stanje na deponijama je sve gore. Poslednji primer , koji je poslužio u reklamne svrhe vladajuće garniture, je deronjska deponija. Tu je potrošeno preko milion dinara. I kakvo je stanje? Može se videti obilaskom pomenute deponije. Ekološki pokret Odžaka je uvek ukazivao da treba ukloniti uzrok , a posledice će nestati same ili ih treba rešavati posle uklanjanja uzroka. Predložili smo da se hitno donese nova Odluka o komunalnim delatnostima, predložili mere za unapređenje primarne selekcije sekundarnih sirovina i ekonomsko osnaživanje i osamostaljivanje Ekološke zadruge „Odžačanka“, predložili uspostavljanje saradnje javnog i privatnog sektora. Na početku 2011. upozorili smo, znajući i poznajući „efikasnost“ lokalne samouprave, da Akcioni plan upravljanja otpadom neće biti blagovremeno donet. Prošla je cela godina , a od Akcionog plana ni traga ni glasa. I za ovo bi neko trebao da odgovara. Tokom novembra donet je novi Zakon o komunalnim delatnostima , pa bi to trebalo iskoristiti za što hitnije rešavanje svih naših zahteva. Naravno, to se neće desiti. U narednom periodu čelnicima lokalnih partija i stranaka biće mnogo važnija predizborna kampanja od tamo nekih odluka koje se tiču upravljanja otpadom. Važne su funkcije - kakav otpad?
Neodgovornim ponašanjem lokalne samouprave Ekološka zadruga „Odžačanka“ dovedena je do bankrota i niko ne zna kome će taj „vrući krompir“ biti bukvalno „uvaljen“.
Ekološki pokret Odžaka je insistirao da se urade projekti za „ZELENA OSTRVA“ i projekat za lokacije po naseljenim mestima na kojima će „ZELENA OSTRVA“ biti postavljena. Naravno, ni ovo nije urađeno. Od ovoga je bila mnogo važnija proizvodnja plastičnih kesa.
Mnogoreklamirana javnost rada lokalne samouprave i informisanje javnosti je čist promašaj. O radu Informativnog centra Odžaci i Radio Odžaka i uvođenju demokratskog mraka od strane direktorice ICO i Radio Odžaka već smo rekli u jednom našem ranijem komentaru. Praksa objavljivanja afirmativnih ili neutralnih tekstova u odnosu na aktuelnu vlast se nastavlja. Čim se spomenu imena lokalnih funkcionera u negativnom kontekstu - tekst se može pročitati samo na sajtu Ekološkog pokreta Odžaka. Nešto bi rekli o sajtu opštine Odžaci. Opština Odžaci je dala novac i za drugi sajt i ovaj drugi izgleda kao da je dečija igračka. Na sajtovima ozbiljnih opština sa sajta možete da saznate sve što vas interesuje o radu izvršne i zakonodavne vlasti i da skinete mnoga dokumenta. Na sajtu opštine Odžaci , pored toga što je izuzetno siromašan , bedan , neinformativan, neke stavke se ne menjaju mesecima. Sajt postoji samo da se kaže da opština Odžaci ima sajt.
Ekološki pokret Odžaka je svojevremeno predložio i tražio da se finansiranje materijalnih troškova nevladinih organizacija finansira po tzv. dokazanim troškovima. Zašto ovo navodima? Zato što neke organizacije za koje praktično niko nije ni čuo niti se zna za njihove aktivnosti iz lokalnog budžeta dobijaju znatno veća sredstva od organizacija koje su aktivne tokom čitave godine. Primer su dve ekološke organizacije: Ekološki pokret Odžaka i Eko život. Pitamo koliko ljudi zna da u opštini Odžaci postoji Eko život i koje su njihove aktivnosti? Šta mislite ko je iz lokalnog budžeta dobio više novca ? Šta mislite koji je glavni kriterijum za dodelu sredstava: aktivnosti organizacije ili rođak u političkim strukturama?
Sve napred navedeno ili mnogo od toga moglo je biti rešeno da je bilo volje lokalne samouprave i da je umesto teranja inata bilo malo više saradnje i ozbiljnijeg shatanja Ekološkog pokreta Odžaka ili drugih organizacija civilnog društva koja stvarno žele da rade za dobrobit svih građana opštine Odžaci. Ekološki pokret Odžaka je mnogo cenjeniji i prihvaćeniji van naše opštine i u čitavoj Srbiji nego od lokalnih čelnika.
Zbog toga što Ekološki pokret Odžaka na početku godine ne zna na koja sredstva može da računa, izostaje sprovođenje mnogih tradicionalnih akcija koje je Ekološki pokret Odžaka ranije realizovao. To se naročito odnosi na edukativne aktivnosti i rad sa decom.
Jedna od svetlijih tačaka u radu Ekološkog pokreta Odžaka je izrada „Baze podataka ekoloških NVO u Republici Srbiji“. Tu nismo čekali pomoć lokalne samouprave. Mnogo sopstvenog rada i pomoć kablovskog operatera Radijus vektora iz Beograda bili su dovoljni da dovedu do rezultata koji su značajni za celu Srbiju. Druga svetla tačka je ostvaren Projekat javnog rada „Sakupljanje i baliranje PET ambalaže i papira“, koji je ostvaren u saradnji sa lokalnom samoupravom - što bi trebalo da bude model saradnje lokalne samouprave sa nevladinim sektorom .
Iz teksta proizilazi jasan zaključak da bi lokalna samouprava trebalo da se potrudi da sve nevladine organizacije uključi u rad lokalne samouprave i iskoristi ih i „upregne“ za opštu korist umesto nepotrebnog gubljenja vremena - kao što je bilo u protekloj 2011. godini. Za početak bi mogao da se održi okrugli sto, gde bi se evidentirali problemi nevladinih organizacija i sačio spisak ideja i predloga za unapređenje saradnje.
Zbog toga što mnoge stvari u 2011. nisu urađene, a mogle su, komentar smo nazvali „Izgubljena godina“.
